среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:09

Стеријино позорје не може да буде боље од нашег позоришта

Фестивал ће убудуће бити само позоришни скуп домаћег драмског текста, што је био изворни принцип ове театарске светковине
Аутор: Б. Г. Требјешанинчетвртак, 25.08.2016. у 18:05
Мирослав Мики Радоњић (Фото: Б. Лучић)

Стеријино позорје мора да буде позоришни празник, „црвено слово” у календару за наше уметнике и театре, како је то својевремено говорио Синиша Ковачевић. Потрудићемо се да у сваком сегменту организације и реализације ове културно-позоришне светковине будемо на висини задатка и бар делимично повратимо сјај позоријанских дана из минулих времена, али свесни новог културног, друштвеног, историјског, економског и социјалног контекста у коме сви заједно егзистирамо.

Ово је рекао за „Политику” Мирослав Мики Радоњић, директор Стеријиног позорја у Новом Саду, који ће у наредном периоду волонтерски обављати и функцију селектора овог угледног фестивала. Одлуку о његовом именовању управо је верификовао Управни одбор Стеријиног позорја, као и да ће фестивал убудуће бити само позоришни скуп домаћег драмског текста, што је, као што је познато и био изворни принцип ове театарске светковине. Концепт Позорја промењен је пре десетак година и од тада преживљава многе буре и критике.

Шта подразумевају ове промене, односно зашто се управа Позорја одлучила на овакав потез, питали смо Мирослава Радоњића.

– Два су разлога за овакво решење. У ситуацији када се Позорје као фестивал враћа својим изворним принципима, што значи да у такмичарској селекцији могу да учествују представе рађене по делима домаћих аутора, поштено је да пуну одговорност за програм 62. Стеријиног позорја преузме неко из наше институције. Не мање значајан је и материјални разлог. Позорје је регулисало све своје финансијске обавезе око организације и реализације овогодишњег фестивала и обезбедило средства за нормално функционисање и све програме до краја године, али у циљу рационализације трошкова и неопходних уштеда, Управни одбор је донео ову одлуку – одговара наш саговорник и објашњава којим принципом ће се руководити приликом избора селекције.

– За разлику од неких цењених колега који су били ангажовани као селектори појединих позоришних фестивала, мислим да селектор Стеријиног позорја треба да, колико је год то могуће, минимализује своје „ауторске” амбиције, скрајне лични гледалачки сензибилитет и не инсистира по сваку цену на концепцији, већ изабере остварења несумњивих уметничко-естетских домета и оне представе које су у датом моменту релевантне за нашу позоришну уметност уопште.

Новина, односно враћање изворном принципу да Позорје убудуће буде само фестивал домаћег текста донеће и нове позоришне недоумице, будући да је фестивал основан у време бивше земље када је продукција била много већа – каже Радоњић.

На питање колико је овај концепт изводљив у смањеној продукцији домаћег текста, одговорио нам је:

– Пре десет година променили смо концепт фестивала и омогућили да сва остварења наших позоришта учествују на Позорју, без обзира да ли су рађена по домаћем или страном тексту. Тиме смо несумњиво повећали конкуренцију, али, извесно, изгубили идентитет, самосвојност Стеријиног позорја. У међувремену, покренуто је још неколико фестивала у Србији и сви су помало почели да личе једни на друге, што је битно утицало и на перцепцију Позорја у најширој јавности. Повратак домаћем аутору значи истовремено и кристално јасну концепцију, али и могућност значајније заступљености домаћег савременог драмског текста, али и наших књижевних класика, на позоришним сценама театара у Србији.

Овакав стеријански искорак свакако значи и стимуланс нашим ауторима да више пишу. Инспирације и теме с обзиром на време и темпо живљења им свакако иду наруку, а какву селекцију домаћег драмског текста ћемо гледати наредне године у Новом Саду остаје да се види.

– Већ сама чињеница да наша позоришта могу да конкуришу за Стеријино позорје, ако на своје репертоаре постављају домаћег аутора, јесте подстицај и стимуланс. Наравно, Стеријино позорје као институција и фестивал и кроз своје друге делатности афирмише и промовише савремени домаћи драмски текст, пре свега кроз већ традиционални конкурс и копродукције које радимо са позориштима у земљи и региону, а које се заснивају на победничким текстовима са нашег конкурса, али очекујемо и конкретну подршку Министарства културе и свих позоришта у Србији – каже Радоњић.

Да ли је новац увек разлог или добар изговор за неуспели фестивал или лошу селекцију, будући да је новоосновани фестивал у Шапцу „Позоришно пролеће”одржао лекцију многима, а организационо га је покрило свега неколико људи, питали смо новог селектора.

– Наравно да мањак новца не може увек бити изговор за све. Позориште као уметност почива на дефиницији прилагођавања различитим околностима. Ми смо се увек трудили да евентуални недостатак средстава посматрамо као креативни изазов и тако ће бити и убудуће. Али, оно што упорно понављам, такође је неспорна чињеница: Стеријино позорје не може бити боље од нашег позоришта у целини – закључује Радоњић.


Коментари2
68b43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena Davorka Drasko
Daj Boze, Miki, daj Boze! Samo hrabro i neka ti je sa srecom!
Zoran
Odlično. Još samo da se ozbiljnije pristupi izboru žirija festivala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља