уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.06.2016. у 19:30 Дејана Ивановић

Колико је безбедно планинарење

Поштовањем правила могућност да дође до незгоде може се свести на минимум. – О сигурности планинара брине водич
Сви планинари по правилу треба да користе специјалну опрему (Фото ГСС Србије/Димитрије Остојић)

Несрећу у Јулијским Алпима, у којој је прошлог викенда погинуо планинар Александар Џавовић (30), док су Алекса Попадић и Маја Ђорђевић тешко повређени, и даље испитују италијански истражитељи. Meђутим, како је за „Политику” недавно потврдио Љубомир Мирковић, српски конзул у Трсту, зна се да Џавовић и двоје повређених у тренутку несреће нису били прикачени на сигурносну сајлу, али су међусобно били повезани ужетом. Због тога је, кад се први у групи оклизнуо и полетео низ литицу, повукао преостало двоје.

Овакви несрећни случајеви се дешавају, али се ипак могу свести на минимум уколико се поштују правила приликом успињања, сматра Димитрије Остојић, припадник Горске службе спасавања Србије.

– Несрећа у Италији десила се на такозваној вијаферати, уређеној стази у стени која је посебно осигурана. Пењање у овом случају омогућавају фиксирана помагала на самој стени, сајле, рукохвати, лествице... Једно од основних правила на вијаферати је да је планинар увек физички закачен за њу – напомиње Остојић.

На фератама сви планинари по правилу треба да користе специјалну опрему за овакве успоне, и да у сваком тренутку буду повезани са сигурносном сајлом или неким видом међуосигурања током пењања, објашњава овај спасилац.

– Комплет за вијаферату садржи појас и два кратка апсорпциона ужета с великим карабинерима на крају, којима се планинар и повезује са главном сајлом. Уколико дође до проклизавања или друге незгоде, сигурносни ферата комплет ће задржати планинара на сајли и тиме спречити његов даљи пад. Обавезан је и шлем који у случају незгоде штити од удара, или одрона камења – истиче наш саговорник.

За планинарење на оваквом успону није потребно да неко буде врхунски алпиниста али мора да зна да рукује опремом и да има одређено искуство иза себе, сматра Остојић.

–За вијаферату је неопходна специјална и прилично скупа опрема, а на жалост пуно људи импровизује и користи алтернативу која је изузетно опасна. Уз то, свако ко иде на вијаферату мора да прође и посебан тренинг – напомиње овај спасилац са петнаестогодишњим искуством у алпинизму.

Планинарење оваквим стазама, које је у последње време веома популарно у Словенији и Италији, лакше је од класичног алпинизма, тврди Остојић, али далеко теже од шетње планином, па је опрез неопходан.

О безбедности планинара који се у групи крећу стазом брине водич, уједно и вођа тима који процењује временску и сваку другу ситуацију на успону и одлучује да ли ће група наставити пут ка врху.

– Дешава се да водич мора да прекине пењање иако се планинари на сто метара од циља јер је проценио да на стази постоји опасност и његова реч мора бити последња – каже овај спасилац.

Током успињања сви у групи морају да слушају упутства водича, јер непоштовање правила појединаца може да угрози безбедност свих. На другој страни, водич мора добро да процењује ситуацију на терену али и да има лиценцу да би предводио планинаре. Подсећамо, Јелена Кузмановић, која је у организацији Планинарско-скијашког клуба „Копаоник” недавно водила групу планинара у Јулијске Алпе, има лиценцу за овај посао, што су потврдили и у клубу. Она је у краткој изјави за „Политику” дан после несреће на Кумину рекла да су сви критеријуми приликом планинарења испоштовани и да је опрема била у исправном стању.

Систем обуке и лиценцирања код нас, по оцени Остојића, добро ради, а лиценце наших водича су и међународно признате.

Да се трагедије на планинарењу догађају подсећа страдање алпинисте на Столу код Бора пре два месеца, а узрок ове несреће, претпоставља се, је одрон. Ипак, наш саговорник сматра да су у Србији овакве несреће права реткост.

– У свету, међутим, ситуација је другачија – трагедије се чешће дешавају, нарочито у великим планинским регијама, где стотине људи свакога дана покушавају да помере сопствене границе, од врхунских спортиста до рекреативаца – каже Остојић.

Број повређивања на планинама расте са порастом активности у природи којих је све више. Ипак, наш саговорник сматра да је планинарење изузетно безбедно, уколико се поштују правила.

Освајање планинских врхова по категоријама

Класично планинарење – шетња по уређеним стазама на планини где се не користи никаква опрема за осигурање

Високогорство –пењање на више планине са сеновитим деловима, које изискује и коришћење опреме.

Вијаферата – осигуране планинарске стазе у стени које су често и потпуно вертикалне.

Алпинизам – најкомплекснија планинарска активност, обухвата пењање на стене високих стеновитих планина, најчешће прекривених снегом и ледом, где се за савладавање успона користе и руке и ноге, као и специјална опрема.

Коментари2
bf609
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

грађанин
''Неко лаже од сердара''.... Ако је све,баш све,било по пропису,како то да троје слети са веза? Ако су имали опрему и били прикачени на ''ферату'' како?
Dule Astro
Ne može vodič da bude odgovoran ako se neko iz neznanja "otkači", tj. ako neko u nekom trenutku "nije povezan na feratu". Postoje 2 pupkovine od kojih uvek jedna mora da bude prikačena na sigurnosno uže. Kada se jedna pupkovina otkači da bi se prikačila na sledeće uže, druga mora da je zakačena, a to je pravilo koje mnogi "zaobilaze" tako što se slobodnom rukom pridržavaju za to uže, ili merdevine. To prekačinjenje traje manje od sekunde, ali tada može svašta da se desi (padne kamen, nalet vetra, insekt proleti...)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља