субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54
ИНТЕРВЈУ: МАРИНА МИЛИВОЈЕВИЋ МАЂАРЕВ, селектор 61. Позорја

Где су границе издржљивости, питају нас представе

Ми смо се у Стеријином позорју заиста потрудили да питање буџета не третирамо као проблем већ као изазов
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 29.03.2016. у 08:05
Марина Миливојевић Мађарев (Фото: Р. Ковач)

Такмичарски програм овогодишњег 61. Стеријиног позорја које ће бити одржано од 26. маја до 2. јуна под слоганом „Где су границе?” чини седам, а лимит је девет представа, колико је селекторка Марина Миливојевић Мађарев позвала прошле године.

Селекторка Мађарев је „пребацила своју прошлогодишњу норму” за 11 посто и између два Позорја одгледала укупно 110 представа.

Зашто сте се одлучили за мањи број представа које ћемо видети у традиционалној стеријанској седмици? Да ли је буџет баш увек проблем?

Главни задатак великог фестивала као што је Стеријино позорје јесте да исприча причу о нашем позоришту у овом тренутку. Да нам да јасну слику о томе где смо ми сада и где бисмо могли бити у наредном периоду. Притом, фестивал није само скуп представа: фестивал је и начин на који се све представе повезују, атмосфера, дијалог... Да бисте то постигли морате показати врхове једне позоришне сезоне, али имати и довољно селекторске храбрости да не играте увек на сигурно, већ и да доведете представе, позоришта и ауторе који раде на рубовима видокруга позоришне јавности, али који имају потенцијал да унапреде укупну слику. Мањи број представа захтева од селектора већу концентрисаност на циљ. Зато сам пажљиво бирала представе које на различите начине одговарају на питање: „Где су границе?”, а да истовремено те представе могу међусобно стилски, естетски и етички да комуницирају, да заједно створе једну слику. Мањи број представа такође значи и концентрисанији програм. Због тога ћемо ове године имати разговоре одмах након представа. Публика ће одмах после представе моћи да се сусретне са ауторима и селекторком, отвара се могућност да покренемо дијалог о савременом позоришту и драми код нас. Да закључим, ми смо се у Стеријином позорју заиста потрудили да питање буџета не третирамо као проблем, већ као изазов.

Шта је особено у сценском читању позваних представа? Ко је ове године тај или та уметничка личност која се посебно издвојила?

Мислим да су у овом тренутку важни уметници који су у стању да истовремено превазиђу сопствене границе, дају нови увид у нашу ситуацију, а све то кроз уметнички релевантне и доследне представе. Народно позориште у Београду направило је храбар искорак јер је позвало Андраша Урбана да кроз Стеријину драму исприча причу о (зло)употреби родољубља на овим просторима. „Родољупци ” су коначна и необорива потврда Урбановог уметничког стила. С друге стране имамо редитеља Бориса Лијешевића који је са представом „Пијани” ушао у нову уметничку фазу, искорачио из зоне вербатима, који је тако добро упознао и показао какав је мајстор у раду с глумцима... Притом су се глумци Атељеа 212 потпуно отворили и уверљиво нам изнели драму из које схватамо да без љубави и вере не можемо да направимо корак напред.

Слоган под којим ћемо пратити селекцију 61. Позорја гласи: Где су границе? Која је граница позоришне издржљивости?

Границе издржљивости су и границе идентитета. Управо о томе говори представа „Едеш Ана”. То је аналитична и потресна представа о последицама које мобинг оставља на човеков карактер и душу. Однос граница и идентитета Биљана Србљановић и ауторска екипа представе „Туђе срце или трактат о граници” обрађују кроз низ потпитања о томе колико и на који начин границе одређују наш идентитет, да ли и како гуше развој креативног појединца, те да ли су проблем физичке, државне или границе у глави.

Добра представа настаје у различитим организационим моделима. Којим „границама” сте се руководили при избору селекције?

Мислим да је питање граница драмског текста веома значајно у овом тренутку. У драми „Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали” Тања Шљивар испитује границе драмског писања да би створила аутентичну слику живота у Босни. С друге стране намеће се питање ко је аутор текста изведеног на представи. Роман Милутина Ускоковића „Чедомир Илић” драматизовала је Олга Димитријевић, а сценску адаптацију потписује редитељ Златко Свибен и глумачка екипа. На основу овог, скоро заборављеног, романа настала је представа „Хроми идеали” којом ансамбл Народног позоришта из Ужица превазилази све своје досадашње лимите и представља се у новом светлу. Својеврсно превазилажење граница је и представа „Виолиниста на крову”. Српско народно позориште и Новосадско позориште први пут сарађују на пројекту. Заједно су направили представу која је обележила претходну годину када је у питању позоришни живот у Новом Саду.

И ове године има аутора који су заслуживали да се њихови уметнички искораци нађу у селекцији. Рецимо тандем Каћа Челан и Горчин Стојановић, Никита Миливојевић, Кокан Младеновић, Милош Лолић, Жељко Хубач.... Драме Душана Ковачевића премијерно су изведене у Загребу, Сарајеву, Скопљу, Синиша Ковачевић путовао је на читање своје драме „Српска драма” чак у Белгород. Шта је недостајало њиховим сценским рукописима, а да вам изговор није лимитираност фестивала?

Мислим да сам вам на ово питање одговорила кроз сва претходна. Ако сам изабрала ових седам представа, онда нисам могла изабрати неких других седам представа. То би била нека друга селекција, неки други селектор... Кад пређете границе селекторовог права на избор, зађете у зону „шта би било кад би било”.


Коментари0
0731a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља