четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:26

Нежна прича о глумцима

Представом посвећеној Сари Бернар, Дом Јеврема Грујића вечерас први пут отвара своја врата за позоришно извођење
Аутор: Б. Г. Требјешанинчетвртак, 17.03.2016. у 21:05
Сцена из представе „Сара”: Слободан Бештић и Добрила Стојнић (Фото: Уна Шкандро)

Глумачки тандем Добрила Боба Стојнић и Слободан Бештић годинама уназад планира да ради представу „Сара” према тексту „Сара или крик јастога” Џона Марела. Најпре је постојала идеја да представу реализују у кући Миланке Удовички у Земуну, али им због техничких услова то није пошло за руком. Вратили су се, ево, поново том комаду, а премијера представе „Сара” у режији Ферида Карајице, биће изведена вечерас у 20 сати у Дому Јеврема Грујића у Светогорској улици у Београду. Реприза је исте вечери два сата касније. „Сара” је уједно прва представа која се изводи у Дому Јеврема Грујића где ће публика имати прилику да у интимној атмосфери овог јединственог здања са богатом историјом проведе 80 минута у гостима код велике глумице Саре Бернар.

– Представа „Сара” говори о судбини глумца, са друге стране ова врста комада има квалитет, а то је – нежност. Јако ми је драго да на репертоару имам представу у којој та врста нежности и људскости, топлине избија у први план. Ово није политичка представа, мада сам у последње време пуно радио политичке теме. „Сара” је интимна, људска, духовита и нежна прича о људима: глумцима, каже Слободан Бештић уз напомену да представа отвара питање пролазности.

– Пратимо Сару Бернар, славну француску глумицу која је била легенда, а која последње дане проводи са секретаром Питуом покушавајући да напише своје мемоаре. Загледана је у сунце на тераси, а своје одбројане дане проводи играјући за сунце као једину публику. Кроз причу о Сари Бернар отварамо и питање: шта је човеков живот када све прође? Шта остане од успомена, поготово, у глумачком животу? Шта је оно што прелази са оне стране вечности? Шта човек може да уради у свом животу да би оставио траг за собом? Шта је уметност и људскост у основном смислу.

Слободану Бештићу лик секретара Питуа донео је нову позоришну свежину, будући да знамо колико је прижељкивао да тумачи једну комичну улогу. Иако је Питуа историјска личност у представи „Сара” приказан је као духовита личност.

–Дуго сам желео такву улогу. У представи „Сара” кроз лик Питуа тумачим више ликова да бих помогао Сари да освежи своје памћење: мајку, свету Софију, игуманију, Џерета продуцента из Америке, Оскара Вајлда... У глумачком смислу пружена ми је могућност да играм више ликова на духовит, а у исто време топао и нежан начин, јер између Саре и Питуа постоји не само пријатељство, него и љубав. Питу њу, заправо, обожава. Она је за њега дива која никада није превазиђена. Радећи овај комад проговорили смо и о Бекету, односно комаду „Срећни дани” у којем главна глумица преиспитује свој живот, закопана је у земљи до пола.... Бекет се бави питањем вечности и пролазности, иста тема али на други начин пропитивана је и у представи „Сара”.

По мотивима комада „Сара или крик јастога” својевремено је у Народном позоришту у Београду са великим успехом играна ова представа у тандему: Ксенија Јовановић и Милош Жутић.

– Наша представа „Сара” траје много краће, око 80 минута, акценат је мање на биографији Саре Бернар, а више на два јунака који покушавају да пронађу своју интиму, блискост и смисао у животу који је прошао.

Слободан Бештић познат по свом професионализму и у случају улоге Питуа откривао је постепено слојеве овог лика. Био је то, каже, и добар тренинг за његову душу:

– У случају Питуа постоји нешто што немам приватно тако много у себи, а то је та нека  врста посвећеног односа према другом бићу са толико нежности, топлине и шарма. Кроз овај процес покушао сам да своју душу истренирам да дођем до тог њиховог шарма, топлине коју тај човек носи. И то је нешто што глумца обогаћује. Са сваком улогом ми откривамо неки део себе, своје личности коју не можемо можда у животу да манифестујемо, а то је један од начина како се тренира душа. Други начин је приватан живот, однос према себи, према људима, према свету и живот. Одређени принципи које човек покушава да живи, а доследно, лепо и тачно тренирају душу. Свака врста унутрашње дисциплине карактера представља тренинг за душу, каже Бештић и примећује:

– Комерцијализација живота је узела маха. Прошли смо у овој земљи разне кризе, од када сам се родио био сам у кризама, а сада је дошла нова врста кризе, та комерцијализација која је са једне стране много пријатнија од осталих врста криза које смо имали 90 година прошлог века, рата и злостављања на свим нивоима.

Данас нас, тврди Бештић, злостављају забавом, комерцијализацијом рекламама, површношћу, глупошћу која се на свим нивоима негује, па то полако продире и у нашу професију да се човек осећа као да живи на малом острву и покушава да се заштити од толике силне комерцијализације, те кока-кола културе и представа корпоративног капитализма. А када то кажем мислим на чињеницу да смо врло често принуђени да тражимо спонзоре који имају своје захтеве да то буде јефтино, комерцијално, да се прода, да напуни салу...


Коментари0
c6d57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља