субота, 22.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:42

Једнаке плате за једнак рад тек од 2017.

Реформа система зарада у државним службама не односи се, на жалост, и на велики број јавних предузећа, оцењују стручњаци
Аутор: Аница Телесковићнедеља, 06.03.2016. у 10:05
Милена Лазаревић (Фото Лична документација)

То што су посланици пре неколико дана усвојили Закон о систему зарада у јавном сектору, не значи да ће држава одмах почети једнако да плаћа једнак рад. Бар, не за сада. Примена овог прописа креће тек од 2017. године, али се на јавна предузећа не односи. Уз то законодавац је себи оставио луфта да појединачним прописима ближе уреди неке области у јавном сектору.

Сасвим је уобичајено да се за системске законе предвиђа неки дужи период до почетка примене због припрема које је неопходно обавити, каже Милена Лазаревић из Центра за европске политике.

Реч је обично о доношењу подзаконских аката, а у неким случајевима и о оснивању институција неопходних за спровођење закона. У овом случају, још доста посла је пред нама, оцењује Лазаревићева. Посебне законе треба ускладити, донети подзаконска акта, а нарочито каталог радних места. Нешто се, ипак, може променити још у току ове године.

– Сви коефицијенти биће прерачунати према новој јединственој  основици. То ће се десити већ у 2016. години. У суштини то неће донети никакву промену у платама запослених широм јавног сектора, али ће већ само по себи унети већу транспарентност у систем јер ће плате лакше моћи да се упореде – каже Лазаревићева.

Истовремено, почиње рад на законима којима ће се у оквирима овог системског закона уредити плате и радни односи у разним деловима јавног сектора, као што су просвета, здравство, култура, општине и градови. Рок за доношење ових закона је крај 2016. године.

На питање, да ли постоји опасност да ће се након доношења посебних прописа за поједине области, поново увести компликован и неуједначен систем обрачуна зарада, наша саговорница одговара:

– Таква могућност свакако постоји, нарочито уколико би након парламентарних избора из било којег разлога био напуштен смер реформе који је сада заузет. Будући да формално гледано новији

закон може да дерогира претходни. То би било правно могуће, иако би било веома непожељно и верујем да би наишло и на неодобравање међународних актера који подржавају ову реформу. Дакле, у целини верујем да ће нови систем бити ипак далеко транспарентнији и једноставнији од постојећег хаоса – каже Лазаревићева.

Једно од врло често постављаних питања је и зашто овај системски закон не важи за јавна предузећа. То што се ово питање упорно поставља показује колико је оно заправо битно јавности, каже наша саговорница.

– Јако је лоше што нека врста реформе система зарада у јавним предузећима није пратила израду и доношење овог закона. Јавна предузећа нису обухваћена овим законом због разлика у неким основним принципима који подупиру рад јавне управе и јавних предузећа, али и чињенице да се различити ресори баве овим областима. Једним државна управа, а другим привреда. Наравно, слажем се да са давањем „повлашћеног” статуса јавним предузећима, у смислу изузимања из овог закона, мора паралелно да иде озбиљна реформа начина управљања тим фирмама. Да се далеко озбиљније ради на професионализацији менаџмента, како би се тај уступак заиста и оправдао – каже Лазаревићева и додаје да се и у многим европским земљама углавном не практикује укључивање јавних предузећа у системе плата јавне управе и државних службеника.


Коментари9
0dba1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zika virus
"...каже Милена Лазаревић из Центра за европске политике." Svaka cast Milena, ali bila je dovoljna i samo slika...
Milan Popović
Kakva farsa! Čemu posebni zakoni?Prosveta, zdravstvo.....smejurija od Vlade, vlasti i države. Kratko. Koncizno.
Staniša Mladenović
Sve bi se brzo i efikasno rešilo da i kod JS i kod JP ne sede partijski kadrovi. Njih čuva najprofitabilniji i najstabilniji sektor u Državi - Partije. Tako je bilo godinama a biće i ubuduće. Ovo je samo realiti u režiji K. Udovički i Partija.
Stiven Sigal
A tako je lako celu oblast urediti za- da ne preteram-nedelju dana. Jedinstveni platni razredi na celoj teritoriji Srbije i to kao u skolici-od 1 do 5. 1 za osnovnu skolsku spremu, 2 za srednju, 3 za visu, 4 za fakultet, 5 za doktorat. I to pomnozeno sa minimalnom cenom rada daje neto zaradu ma gde i ma sta radili. Na te jedinstvene neto zarade idu "prilozu i predlozi" poput uslova rada,prekovremenog i rada praznikom,slozenosti i odgovornosti pozicije,nagrade,kazne,itd,itd. Pa je l' to "kvadratura kruga" za silne "eksperte"??? Ne, bice da i njima a i vecini ovog " drustva", svakome na svoj nacin odgovara javasluk u svakom segmentu pa niko ne "popravlja mehanizam".
veca
a oni sa magisterijumom??
Препоручујем 0
danijela djukic
Izjednacavanje plata u javnom sektoru kao u Ogijevoj pesmi:A ti se lomis,lomis,nikako da prelomis.Kazes hocu,pa necu,pa ne znam,mozda,videcu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља