четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 24.09.2015. у 22:00

Поремећај пажње код деце се све више лечи медикаментима

Проблем се најбоље уочава у првим данима школе када малишани морају да седе на часовима (Фото Д. Јевремовић)

До сада је било уобичајено да се регистровање епидемија повезује са заразним болестима, али како се количина лекова издатих деци са хиперкинетичким поремећајем драстично повећава, стручњаци се са разлогом питају да ли се може говорити и о епидемији овог синдрома. У последњој деценији само је у Великој Британији број издатих рецепата особама које болују од АДХД-а (Attention Deficit Hyperactivity Disorder) више него удвостручен. Према писању „Гардијана”, током 2004. године издато је 359.100, а током прошле близу милион рецепата, то јест 922.200. Такође, у Сједињеним Државама је после астме хиперкинетички поремећај или поремећај пажње најчешћи здравствени проблем деце.

Процене су да део фармацеутске индустрије који производи само један лек који се преписује деци школског узраста са овим поремећајем „тежи” чак девет милијарди долара годишње. Са друге стране, и даље не постоји прецизан дијагностички тест за идентификацију поремећаја. Такође, ефекат лека је краткотрајан јер се узимањем остварује побољшање, али само на неколико дана, док дугорочно нема ефекта.  „Гардијан” преноси речи професора Тима Кендака да узимање лека дуже од годину дана доводи до смањивања раста деце за скоро два центиметра.

Сами Тимими, дечји психијатар, један је од противника употребе лека и његов став је да се хиперактивност пре свега односи на понашање и да није повезана ни са једном познатом биолошком или неуролошком аномалијом, те наглашава да је зачуђујуће да родитељи пристају да деци дају лек.

Узрок хиперкинетичког синдрома је и даље непознат. Био је познат, не под овим именом, још у 19, веку, али је тек у другој половини 20. века, највише у САД, почео да се уписује у здравствене картоне. Карактерише га недостатак пажње и понашање детета које „безглаво“ јури без осећаја за сопствену или безбедност других. Проблем је највидљивији  управо у првим данима школе, када малишани морају да седе на часовима.

А. Ц.

Коментари4
7951b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Превара
Аутор текста је МОРАО да спомене да је утемељивач ове болести Леон Ајсенберг на самрти признао да је болест измислио. Суштина ове преваре је да уопште није потребна примена јаких психоделичних лекова код деце, већ више психотерапије. За ову "болест" је везана једна од највећих превара у медицини........и фармацији.
др Слободан Девић
"Карактерише га недостатак пажње и понашање детета које безглаво“ јури без осећаја за сопствену или безбедност других." Kao prvo, ima ona nasa izreka - "Gde si video mirno dete i lepu babu?" Izvinjavam se svim bakama sto sam morao da potegnem za ovom narodnom umotvorinom, sa nadom da ce mi oprostiti. Drugo, najisplativije je leciti zdrave ljude - uspeh je 100% zagarantovan, samo da ti "lekovi" ne naprave neko zlo. Nego, decu na livade da trce, na bazene da plivaju, pa neka idu malo i kod rodjaka na zemlju da kopaju, pa da vidis kako od tog "sindroma" nece da ostane ni mrtvo slovo na papiru. Ah, ne, dajte deci komjutere, igrice, filmove, da zive u virtuelnim svetovima, pa se onda jos pitajte zasto se cudno ponasaju. Tipican primer gde razvoj tehnologije (kompjutera i komunikacija) kada je zloupotrebljen (od strane beskrupuloznih profitera) dovodi do nezeljenih posledica (agresivna i fizicki osakacena deca, a boga mi i odrasli).
Nomen Nescio
Белосветска будалаштина.
ok cupid
Nažalost malo površan članak, ali barem se ovaj problem počeo spominjati i u našim medijima... a zašto roditelji pristaju, treba otići u neku zemlju gde rade dečiji psihijatri koki su u stanju da preopznaju ovaj problem i umeju da ga leče, i pitati njih... koliko pate deca i porodice dece sa ADHD najbolje znaju oni, koliko se posle terapije popravlja uspeh u školi (i šanse za normalan život) znaju oni koji su kroz to prošli. Inače, većini dece bolest prodje nakon puberteta, mada odredjen postotak ima si,ptome i kao odrasla osoba ( često kao komorbiditet sa anksioznim poremećajem ili depresijom). Istina je takodje da neke terapije usporavaju rast, ali lekovi su samo deo terapije. Istina je i da je do dijagnoze teško doći, ali postoje jasne smernice svih vodećih stručnih udruženja (NICE, APA). ADHD je bolest, i kao i svako drugo psihijatrijsko oboljenje, izgleda da u Srbiji mora da nosi stigmu decenijama duže nego u razvijenim zemljama...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља