субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.02.2008. у 22:00 Данијела Драгићевић

У порасту број младих астматичара

Од астме болује све већи број деце (Фото А.Сашев)

Сведоци смо убрзаних климатских промена које изазивају многе нове болести и потенцирају старе. Астма је једна од њих. Први опис тог хроничног запаљењског поремећаја дисајних путева датира још из другог века п. н. е. а сама реч астма је грчког порекла и у преводу значи дахтање или тешко дисање.

Бронхијална астма широко је распрострањена у свим деловима света и заступљена у свим узрастима, код припадника оба пола. Последњих деценија приметан је пораст броја оболелих, и то не само у загушљивим градовима.

О томе како се астма препознаје и лечи примаријус др Ружица Надашкић, шеф одељења пулмологије Клиничко-болничког центра Земун,каже:

– Симптоми који упућују на постојање бронхијалне астме су напади гушења са чујним „свирањем” при дисању, праћени кашљем, уз обично оскудно и напорно искашљавање беличастог садржаја. Напади се најчешће дешавају ноћу или у раним јутарњим сатима.

Који су фактори одговорни за настајање и развој ове болести?

Атопијска конституција или склоност организма да у контакту са алергенима из околине ствара велике количине имуноглобулина Е представља значајан предиспонирајући фактор за астму. Доказано је да се атопијска конституција јавља чешће у неким породицама, што повећава ризик њених чланова да оболе од астме или неке друге алергијске болести. Уз наследне факторе, на развој бронхијалне астме утичу и фактори околине.

Шта изазива настанак астме?

(/slika2)Узрочника има свуда. У затвореном простору најзначајнији алерген је кућна прашина у којој се, између осталог, налазе и гриње. Оне се не виде голим оком, дужине су око три микрона и завлаче се дубоко у меке делове намештаја, завесе и тепихе. Најбоље расту и развијају се на собној температури од 22 до 26 степени Целзијуса, при влажности ваздуха већој од 50 процената. Такође постоје и алергени у излучевинама и длаци домаћих животиња – мачака и паса. У градским становима су чести и алергени бубашваба, а у слабо проветреним просторијама налазе се алергени гљива – споре буђи и квасца.

На отвореном простору доминирају алергени полена, који се јављају сезонски и разликују се у разним подручјима. Код нас је најчешћи полен корова. Од свих коровских биљака најзаступљенија је амброзија, биљка кратких зелених или сребрнозелених листова, која достиже висину од 75 до 90 центиметара, има лепе плаве цветове и расте на напуштеним градилиштима, запуштеним ливадама и покрај пута. Највећа концентрација полена амброзије у ваздуху је крајем лета и током ране јесени. У рано пролеће јавља се полен дрвећа, а траве цветају крајем пролећа и почетком лета. Концентрација полена у ваздуху расте са повећањем влажности. Од пролећа до јесени присутне су и гљиве буђи и квасца.

Шта још утиче на оболевање од бронхијалне астме?

Астма може бити и последица великог броја алергена са радног места. Посебно су угрожени људи који долазе у контакт са хемикалијама или састојцима биљног и животињског порекла.

Кад је реч о лековима, на настанак или погоршање већ дијагностиковане астме велики утицај има ацетилсалицилна киселина (аспирин). Ту су и адитиви – конзерванси и боје који се додају храни. Већем ризику од оболевања доприносе и респираторни иританси у виду дуванског дима или аерозагађења.

Уз повећано присуство алергена, који „окидачи” могу изазвати астматични напад?

Погоршање болести могу испровоцирати физички напор, промена временских прилика или емоционални стрес. Тако је једна болесница, алергична на буђ, доживела тежак астматични напад скидајући тапете са зидова. Пошто је једва преживела напад, сваки пут када би се нашла у просторији са зидовима облепљеним тапетама, почињала би да се гуши. У њеном случају је стрес због асоцијације на преживљено био покретач погоршања.

Како се дијагностикује бронхијална астма?

За дијагнозу су важни подаци о понављању астматичних напада, као и препознавање покретачких чинилаца, алергена код преосетљивих особа. Дијагноза астме данас се поставља релативно једноставно, применом тестова у алерголошким амбулантама.

Какав је ток лечења оболелих од астме?

– Лечење највећег броја оболелих је дуготрајно, а подразумева свакодневну примену лекова у облику пумпица, с циљем отклањања и превенције симптома болести. Њихова примена је једноставна и нема нежељених ефеката. Данас су поједини лекови до те мере усавршени да њихова правилна и свакодневна употреба омогућава квалитетан и комфоран живот, нарочито младих астматичара који живе малтене као и њихови здрави вршњаци. Сви ти лекови могу се наћи у нашим апотекама и доступни су оболелима – истиче др Надашкић.

Коментари0
89130
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља