среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:07

Шапићев докторат пред поништавањем?

Аутор: С. Гуцијанчетвртак, 12.02.2015. у 08:15
Александар Шапић

Прелиминарни подаци комисије коју је Универзитет „Унион” формирао за испитивање навода о плагијату докторске дисертације др Александра Шапића показују да у докторској тези ипак има доста делова који су преузети без навођења извора, сазнаје „Политика”.

Како је за наш лист рекао ректор Униона професор др Златко Стефановић, јуче је одржана седница сената универзитета на којој су чланови комисије дали прелиминарне извештаје, а очекује се да до 1. марта буде готов и обједињени извештај. Након тога ће резултати бити достављени Шапићу и факултету на којем је одбрањена дисертација, а који потом имају право на приговор.

– По закону, уколико се на крају утврди да докторска дисертација није резултат самосталног научног рада, сенат има овлашћење да Шапићу поништи стечено звање доктора наука – каже др Стефановић и додаје да Универзитет „Унион” нема интереса да штити плагијаторе, већ је у интересу и универзитета и науке уопште да плагијата не буде. Универзитет је плагијаторе већ санкционисао на примерен начин у другим случајевима, подсећа ректор, без икаквог медијског или другог притиска и без обзира о ком лицу је реч.

Подсећања ради, на интернет страни „Пешчаника” летос је објављен текст у којем се тврди да је докторска дисертација др Александра Шапића плагијат. Иако је показао добру вољу, велики број професора је одбио да уђе у састав комисије која би испитивала ове наводе, тако да је уз много мука, Универзитет „Унион” тек 10. децембра прошле године формирао ово тело и одредио рок од два месеца за извештај. У саставу комисије су др Хасан Ханић, редовни професор Београдске банкарске академије, Факултета за банкарство, осигурање и финансије Универзитета „Унион” у Београду, др Нева Махер, ванредни професор Факултета за управне и пословне науке из Новог Места, Република Словенија, и др Миодраг Копривица, доцент Факултета за правне и послове студије из Новог Сада, у саставу Универзитета „Унион”. Сви чланови комисије имају избор у звање за ужу научну област „маркетинг”.


Коментари38
3a46b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Potrebno je šire sagledavanje
Ja znam dva velika imena našeg vaterpola iz Beograda, Dragoslava Šiljka, koji je bio prvi slatkovodni vaterpolista u reprezentaciji Jugoslavije i Milana Muškatirovića jednog od najboljih golmana koje je imala Jugoslavija. Oba su bili odlični studenti, prvi na Elektrotehničkom a drugi na Tehnološkom fakultetu (ozbiljni fakulteti u svakom pogledu). Oba su za nastavak karijere izabrali nauku, postali doktori i univerzitetski profesori. Za njih je to bio sasvim prirodan put. Oni su postavili veoma visok prag za sve ostale vaterpoliste koji su posle dolazili i takođe želeli da ostave što dublji trag u tom sportu. Šapić se dokazao u vaterpolu. Izgleda da nije hteo da ostane bez akademske titule, pa je pronašao način da osvoji i nju. Sada se podigla povika na njegov doktorat, kao da se tog dostignuća mogao da domogne sam. Pitam sebe i sve ostale šta je sa mentorom, koji ga je uvodio i vodio kroz obradu teze, valjda i on ima neke zasluge za uspeh i neuspeh tog rada.
Јулија Николић
Зањих неколико месеци, у жижи јавности поново се нашла бивша помоћница мин. просвете (у Коштуничиној влади) и једна од оптужених у афери ''Индекс''. За њу је пронађено да је неколико радова плагирала (о чему је писала и Политика).Међутим, она је ''ладно'' (а што и не би, кад је заштићена од свих власти, јер је очигледно много оцена продала или уписала на лепе очи) пријавила те радове и са њима треба да буде изабрана за редовног професора. Од својих ''индексоваца'' је добила потребне гласове да предлог пређе на Правном факултету, али у на већу Универзитета није добила потребна 4 гласа за тај предлог. Сад је на делу Сенат, кога поред ректора и проректора чине декани свих факултета и још по један проф. са сваког факултета. Међутим, рекотор (иначе брат Славице Ђукић Дејановић) је добар пријатељ кандидаткиње, и он јој је обећао да ће је изабрати. Ако се то деси, плагирање радова у Србији ће постати дозвољено јер ће свако имати право да се позове на овај случај, који је остао некажњив.
Mišo N
@ Milos S : Nisam stručan da ocenjujem bilo čiji doktorat ,ali mi se čini pominjanje Zorane Mihajlović koja je uzgred rečeno doktorirala na državnom Ekonomskom fakultetu u Beogradu , zlonamerno.
Ristan Erić
Koliko je poznato Šapić je doktorirao upravo na "Union" fakultetu pa se postavlja pitanje kakvi to profesori rade na tom fakulteti. Sve mi se čini da je ovde u pitanju politička pozadina.
evita zivkovic
Da je Sapic iz vladajuce stranke (u kojoj ima dosta kandidata poznatih i nepoznatih za ponistavanje doktorata) ne bi smeli majci da zucnu! E to je tragedija ove zemlje sto se svi nesto boje za svoje bedne platice...a svi zajedno smo blizu dna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља