четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:22

Да штедња не заустави развој аграра

Аутор: Ј. Рабреновићсреда, 15.10.2014. у 12:00
Ретке су фарме са више десетина грла расних крава (Фото А. Васиљевић)

У складу с мерама штедње на ред су, чини се, дошле и субвенције за пољопривреду. Како другачије схватити најаве из државног врха да пољопривредне субвенције, оних познатих 100 евра по хектару, а које су, предвиђене законом, не би требало убудуће да припадају великим пољопривредним произвођачима који имају нешто мање од 100 хектара земље. Држава ће финансијски, према незваничним сазнањима, помоћи само мање произвођаче који имају, рецимо, до 20 хектара земље.

Да ли је на помолу нова аграрна политика или је реч о изнуђеним решењима? Пара нема, а с тешком муком могла би да се брани потреба да се држава скупо задужује како би се исплатиле законом обећане субвенције. Опет, колико јуче слушали смо да пољопривреди треба дати што више и да аграрну политику не би требало мењати са сваким министром, јер је дугорочна предвидљивост од пресудног значаја за неког ко се бави тим послом.

Агроекономски аналитичар Милан Простран каже да најављене измене види као изнуђену меру због недостатка пара у буџету.

– Не бих волео да је то најава неке нове аграрне политике. Није добро да се прави дискриминација између пољопривредних произвођача по величини поседа. Нарочито не би било добро да без државних пара остану они произвођачи који, на пример, имају више од 100 хектара земље, а баве се и сточарством па имају, рецимо, и 100 крава музара. То би било врло нелогично, јер је сточарство у врло лошем стању, а ми се залажемо за повећање броја условних грла по хектару. Такве фармере треба ослободити најављених рестриктивних мера – сматра Простран.

По њему, црне тачке наше пољопривреде су сточарство и финансирање, односно кредитирање пољопривреде.

– Волео бих да држава за субвенције камата на пољопривредне кредите, краткорочне и дугорочне, определи више средстава. Камате су тренутно у распону од 12 до 16 одсто, а пољопривреда може да поднесе само до три одсто. Присталица сам и да држава настави да субвенционише већу употребу репродукционих материјала, нарочито потрошњу минералних ђубрива – наводи Простран.

Горан Живков, бивши министар пољопривреде, каже да се погрешно води рачуна само о томе колико се новца даје аграрним буџетом. Много је важније видети коме и како иду паре и какав је ефекат те подршке.

– Нема спора да постојећа политика коју је ДС успоставио 2007, а СНС наставио, треба да се мења. Међутим оно што се предлаже како у предлогу Закона о подстицајима, тако и Закона о пољопривредном земљишту, много је горе него постојећа лоша политика. У новим предлозима деловање је усмерено ка великим компанијским фармама којима се омогућава да добијају државну земљу и малим пољопривредницима до 20 хектара којима се омогућава да добију субвенције по хектару. С друге стране, група која највише треба да буде подржана и припремљена за ЕУ утакмицу, а то су породична газдинства средње величине, искључује се из аграрне политике. Србији треба политика окренута инвестицијама на породичним газдинствима, која ће имати посебне мере за сваку групу пољопривредника. Нама треба да буде циљ да средњи фармери постану велики, а велика породична газдинства да што пре уведу све ЕУ стандарде и да инвестирају у складиште и прерадне капацитете. Потребна нам је и политика која ће препознавати мала газдинства и давати им адекватну подршку дохотку уколико су старије животне доби па нису у могућности да обезбеде довољно за пристојан живот – каже Живков.

Он наводи да земље ЕУ просечно за инвестиције у пољопривреду и рурални развој издвајају 32 одсто аграрног буџета. Нове чланице чак 43 одсто. Иако су њихова села и пољопривреда знатно развијенији од наших, проценили су да су им неопходна нова улагања у тракторе, заливне система, складишта, атарске путеве... за разлику од нас који ваљда све то имамо па смо инвестициону подршку, која је 2006. износила 46 одсто буџета, данас смањили буквално на неколико процената, додаје наш саговорник.


Коментари2
befab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stedeo, ne stedeo, svira ti radio
Smanjivanje podsticaja i subvencija je odraz budzetskih restrikcija, a nikakve stednje, ta dva pojma nemaju dodirnih tacaka. Stedi se za bolje sutra ili "crne" dane, a budzetske restrikcije oznacavaju nedostatak sredstava. Stednja ne moze da zaustavi razvoj jedne privredne grane, naprotiv, od stednje gradjana u bankama cesto se i finansiraju razni projekti. Od budzetske restrikcije tesko.
vlastimirka vlastic
ne da ne treba podsticaj velikim agroproizvodjacima vec bi trebalo i da se kontrolisu u pogledu nametanja monopola koji postaje destruktivan..naravno da treba podsticati male pocetnike srednje proizvodjace a ove sto uvoze mleko u prahu pa prave mlecne proizvode a ne otkupljuju sveze mleko..preispitati..ali obzirom da su monopolisti a drzava korumpirana/cast izuzecima tj onim sto u drzavi ne rade/onda sa puno novca vrlo lako odbace sumnju da su monopolisti tj ubice slobodnog trzista.dakle subvencije svugde u svetu idu dok se ne postigne da su domaca produktivnost izjedni sa prosekom okruzenja i dok domace trziste postane neovisno od uvoza hrane..poznat recept ruše veliki jer imaju monopol..gladno domace trziste guta los proizvod a u izvoze pare od subvencija..stvarno je smesno razmisljati o podsticaju dajuci onima koji mogu odavno bez drzave i sve su i stekli uzimajuci od drzave makar kroz privilegije

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља