понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 16.02.2014. у 15:00 Иван Аран­ђе­ло­вић

Не бринем за нас у ЕУ

Филм „Мон­те­ви­део, ви­ди­мо се”, у ре­жи­ји Дра­га­на Бје­ло­гр­ли­ћа, ви­де­ло је до са­да 400.000 гле­да­ла­ца. Као и у слу­ча­ју пр­ве при­че о успе­ху ју­го­сло­вен­ске фуд­бал­ске ре­пре­зен­та­ци­је, са­ста­вље­не са­мо од срп­ских игра­ча, и овај филм на­и­шао је на до­бре кри­ти­ке, ве­ли­ку гле­да­ност у Ср­би­ји и ре­ги­о­ну (већ ви­ђен у Ско­пљу), али и на су­зе и пи­та­ња за­што се не­кад жи­ве­ло бо­ље и за­што су на­ши пре­ци би­ли бо­љи љу­ди. Су­зе ни­су те­кле са­мо на ли­ци­ма гле­да­ла­ца, већ је и ре­ди­тељ Дра­ган Бје­ло­гр­лић пла­као.

За­што сте за­пла­ка­ли не­дав­но у Гра­ча­ни­ци на прет­пре­ми­је­ри фил­ма?

Сво­је­вре­ме­но сам ре­као се­би: кад бу­деш ре­жи­рао филм пре­ми­јер­но ћеш га при­ка­за­ти на Ко­со­ву. То је мој од­нос пре­ма де­лу мог на­ро­да ко­ји је нај­у­гро­же­ни­ји и те­ри­то­ри­ји ко­ју сма­трам де­лом Ср­би­је. Сва­ко­днев­но слу­ша­мо да је Ко­со­во Ср­би­ја, па сам се за­пи­тао шта сва­ко од нас мо­же да ура­ди а да то не оста­не на ни­воу де­ма­го­шке па­ро­ле. Имао сам по­тре­бу да ура­дим не­што за Ср­бе на Ко­со­ву. A oдласком та­мо про­бу­ди­ла се у ме­ни не­ка ве­ли­ка ту­га, та­лас емо­ци­ја ко­је ни­сам мо­гао да кон­тро­ли­шем.

Ка­ко оце­њу­је­те од­нос др­жа­ве пре­ма срп­ском жи­вљу на Ко­со­ву?

Ни­је на ме­ни да оце­њу­јем. Ипак, пи­там се да ли би­смо бо­ље ре­ши­ли ко­сов­ски про­блем да смо му пре 20 го­ди­на при­сту­па­ли као да­нас. Са­да из­гле­да да пу­тем ком­про­ми­са кре­ће­мо са­мо ка­да смо на­те­ра­ни. Ка­да је про­пао Ми­ло­ше­ви­ћев су­лу­ди про­је­кат кон­тро­ли­са­не дик­та­ту­ре ма­њи­не над ве­ћи­ном, за­што се ни­је кре­ну­ло пу­тем еко­ном­ске су­пер­и­ор­но­сти и до­ми­на­ци­је ка­пи­та­ла? За­што на­ши при­вред­ни­ци ни­су ку­пи­ли од­ре­ђе­на стра­те­шка пред­у­зе­ћа: „Треп­чу”, „Елек­тро­при­вре­ду”, ту­ри­стич­ки ком­плекс на Бре­зо­ви­ци?

Еп­ски при­ступ ре­ша­ва­њу овог про­бле­ма – за­кли­ња­ња пред бо­гом да ни­ка­да не­ће­мо да­ти сво­ју све­ту те­ри­то­ри­ју – зву­чи до­бро, али ни­је дао ре­зул­та­те. Ко­со­ву је увек фа­ли­ло кон­крет­них ре­ше­ња на те­ре­ну. Основ­ни про­блем са­вре­ме­не срп­ске по­ли­ти­ке је­сте од­су­ство ду­го­роч­не стра­те­ги­је, ка­ко по пи­та­њу Ко­со­ва та­ко и за оста­ле те­ме.

Да ли ће­те гла­са­ти на пред­сто­је­ћим из­бо­ри­ма?

Гла­са­ћу. За прет­ход­не из­бо­ре ни­сам био у зе­мљи.

Да ли су вас по­зи­ва­ли да по­др­жи­те не­ко­га са­да?

От­ка­ко је по­че­ла кам­па­ња, ни­сам имао ни­је­дан кон­кре­тан по­зив. Али би­ло је не­ких ис­пи­ти­ва­ња, пре­ко не­ких љу­ди, да ли же­лим да се при­кљу­чим. До са­да сам био вр­ло ја­сан да ме по­ли­ти­ка на тај на­чин не за­ни­ма.

Ко­шта ли вас то што се не де­кла­ри­ше­те за „ове” или „оне” по­ли­ти­ча­ре?

Не ко­шта ме ни­шта. Ни­сам при­па­дао оном де­лу ин­те­лек­ту­ал­не ели­те ко­ја је по­сле пе­то­ок­то­бар­ских про­ме­на, јеф­ти­ним ула­ском у по­ли­ти­ку, по­ку­ша­ла да оства­ри сво­је ин­те­ре­се, не ве­ру­ју­ћи да то мо­же да учи­ни кроз про­фе­си­о­нал­но де­ло­ва­ње. Да би та ели­та ко­нач­но вра­ти­ла сво­ју те­жи­ну она мо­ра да де­лу­је не­за­ви­сно, да кон­струк­тив­но на­па­да зва­нич­ну по­ли­ти­ку и да бу­де њен кон­тро­лор. Та­ква тре­ба да бу­де и пре­ма вла­сти и опо­зи­ци­ји и пре­ма цр­кви и свим оста­лим ин­сти­ту­ци­ја­ма си­сте­ма. Ако има кри­тич­ки од­нос, на­род ће да је ува­жа­ва, ка­о и по­ли­тич­ка ели­та. А ка­да кул­тур­на ели­та без­ре­зер­вно поч­не да по­др­жа­ва по­ли­ти­ча­ра, по­го­то­ву оног на вла­сти, као што се де­ша­ва­ло у ско­ри­јој исто­ри­ји, она гу­би ауто­ри­тет. Пр­ве удар­це кул­тур­ној ели­ти за­дао је Ми­ло­ше­вић, а они по­сле ње­га као да су ту прак­су на­ста­ви­ли, са­мо дру­гим ме­то­да­ма. Схва­ти­ли су да је то до­бар си­стем вла­да­ња: оту­пи оштри­цу ин­те­ли­ген­ци­је и има­ћеш ма­ње про­бле­ма.

Низ па­ро­ди­ја про­стру­јао је ин­тер­не­том по­сле вре­мен­ских не­при­ли­ка у Фе­ке­ти­ћу то­ком ко­јих је пр­ви пот­пред­сед­ник Вла­де Алек­сан­дар Ву­чић спа­са­вао за­ве­ја­не. Као умет­ник, ка­ко сте ви­де­ли по­став­ке на­до­гра­ђе­них сни­ма­ка и фо­то­гра­фи­ја ко­је су гра­ђа­ни ка­чи­ли на веб?

За ме­не је то био по­зи­ти­ван сиг­нал ду­ха и кри­тич­ког ми­шље­ња ко­ји не мо­же да се за­тре. Љу­ди су спон­та­но од­ре­а­го­ва­ли на не­што што су пре­по­зна­ли као де­ма­го­ги­ју. То је до­бро и за Ву­чи­ћа и за нас, да на­род ре­а­гу­је на оно што ми се учи­ни­ло да је „фал­ше­ри­ца”. Док год то по­сто­ји, има на­де за нас. При­ме­тио сам по­след­њих ме­се­ци да љу­ди ша­пу­ћу ка­да при­ча­ју о Ву­чи­ћу. Се­ћам се да се та­ко не­кад ша­пу­та­ло о Сло­би. Он­да се о ње­му го­во­ри­ло гла­сно, али се ша­пу­та­ло о Ми­ри и ЈУЛ-у. То је не­ка вр­ста стра­ха, ауто­цен­зу­ре и ира­ци­о­нал­ног пра­вље­ња кул­та лич­но­сти ко­ји је опа­сан. Ни­јед­ном по­ли­ти­ча­ру не би­смо сме­ли да до­зво­ли­мо огром­ну по­ли­тич­ку моћ. А ни он се­би не би смео то да до­зво­ли.

Ка­кву Ср­би­ју ви­ди­те у Европ­ској уни­ји?

На­дам се бо­љу. Ма­да је ула­зак у ЕУ да­нас као ка­да оде­те на не­ку до­бру жур­ку, али у пет са­ти ују­тру. Све што ва­ља је по­пи­је­но и по­је­де­но, нај­бо­ље де­вој­ке су већ оти­шле, а ва­ма су оста­ли са­мо оста­ци хра­не и пи­ћа и де­вој­ке ко­је ни­ко не­ће. Ипак, не бри­нем то­ли­ко за нас у ЕУ. Тре­ба са­мо ви­ше да се ба­ви­мо со­бом, и ин­ди­ви­ду­ал­но и на ши­рем пла­ну, да не­гу­је­мо на­шу са­мо­свест, исто­ри­ју, кул­ту­ру и ко­ре­не. Не­ће­мо се по­гу­би­ти у гло­бал­ној по­де­ли ка­ра­та, али у тој рас­по­де­ли мо­ћи еко­но­ми­ја ће нам би­ти огро­ман про­блем. Не­мам па­мет за ви­со­ку еко­но­ми­ју и ни­је ми ја­сно ка­ко ће­мо да на­пре­ду­је­мо ако се ну­ди­мо са­мо као јеф­ти­на рад­на сна­га. На­род мо­же­мо да за­по­сли­мо је­ди­но ка­да Нем­ци­ма или Шве­ђа­ни­ма об­ја­сни­мо да не­што мо­гу јеф­ти­ни­је да на­пра­ве код нас. Ако смо већ јеф­ти­на рад­на сна­га, тре­ба да бу­де­мо па­мет­ни па да, по­пут Ки­не­за, раз­ви­је­мо при­вре­ду и поч­не­мо да пра­ви­мо на­ше про­из­во­де ко­је ће­мо из­во­зи­ти. Чи­ни ми се да је то про­блем свих ма­лих си­ро­ма­шних на­ро­да, не са­мо наш.

Не­дав­но је БиХ про­тре­сло не­за­до­вољ­ство гра­ђа­на. Шта то „бо­сан­ско про­ле­ће” до­но­си ре­ги­о­ну?

Бри­нем се да не пре­ра­сте у но­во ме­ђу­на­ци­о­нал­но кла­ње. На­род се по­бу­нио про­тив ре­зул­та­та тран­зи­ци­је. Сви смо ушли у тран­зи­ци­ју на­да­ју­ћи се да ће пре­ла­зак из јед­ног си­сте­ма у дру­ги до­не­ти бо­љи­так. Ис­по­ста­ви­ло се да се тран­зи­ци­ја пре­тво­ри­ла у до­бро ор­га­ни­зо­ва­ну пљач­ку у ко­јој се ма­ло љу­ди до­бро сна­шло, уве­ћа­ло свој ка­пи­тал и оста­ви­ло дру­ге на ули­ци. Не­за­до­вољ­ни су иза­шли на тр­го­ве и бу­не се без ја­сне иде­је шта да ура­де. Си­стем ко­ји вла­да им ка­же: ако сте не­за­до­вољ­ни – иде­мо на из­бо­ре. На из­бо­ри­ма ће опет да гла­са­ју за исте љу­де ко­ји ће се дру­га­чи­је рас­по­ре­ди­ти. Слич­ни про­бле­ми су у Ис­точ­ној Евро­пи, Укра­ји­ни..., а не са­мо на Бал­ка­ну. Не знам шта су до­ме­ти „бо­сан­ског про­ле­ћа” осим кон­ста­та­ци­је да је на­род не­за­до­во­љан. Без ви­зи­је се не мо­же пра­ви­ти ре­во­лу­ци­је. Фа­за ли­бе­рал­ног ка­пи­та­ли­зма је за­вр­ше­на, ушли смо у фа­зу кор­по­ра­тив­ног ка­пи­та­ли­зма ко­ји у сво­јој тр­ци с ка­пи­та­лом пра­ви све ве­ће со­ци­јал­не раз­ли­ке и то ће се ве­ро­ват­но за­вр­ши­ти не­ком ве­ли­ком ре­во­лу­ци­јом, али са­мо он­да ка­да се ја­сно бу­де ис­кри­ста­ли­са­ла иде­ја за­што се она спро­во­ди. Ако је иде­ја да ми ко­ји ру­ши­мо узме­мо они­ма ко­ји има­ју, ти­ме ни­шта не­ће­мо по­сти­ћи.

Ваш пр­ви „Мон­те­ви­део” ви­де­ло је ви­ше од по­ла ми­ли­о­на гле­да­ла­ца. Не­дав­но сте на Кон­кур­су ФЦС-а за сти­му­ла­ци­ју гле­да­но­сти до­би­ли нов­ча­на сред­ства. Си­стем у ки­не­ма­то­гра­фи­ји се ус­по­ста­вља?

То је је­дан од пр­вих по­зи­тив­них по­ма­ка. У про­те­клих го­ди­ну да­на у ФЦС-у је на­пра­вље­но не­ко­ли­ко по­зи­тив­них по­ма­ка. Ка­да је ДС до­шао на власт има­ли смо ве­ли­ка оче­ки­ва­ња баш на по­љу кул­ту­ре. За се­дам го­ди­на вла­да­ви­не, ДС ни­шта ни­је ура­дио у кул­ту­ри. Као да им је био ва­жан тај адвер­тај­зинг при­ступ, да на­ђу не­ку фи­гу­ру ко­ја ле­по из­гле­да и до­бро при­ча, а ма­ње је бит­но шта ће да ра­ди.
Но­ви­на ко­ја је уве­де­на у ФЦС-у, по ком се зна да успех на фе­сти­ва­ли­ма као и гле­да­ност фил­мо­ва у би­о­ско­пи­ма, ре­ди­те­љи­ма и про­ду­цен­ти­ма до­но­се сти­му­ла­ци­је за но­ви филм је ва­жан ко­рак на­пред. Бит­но је да то функ­ци­о­ни­ше по ауто­ма­ти­зму и да не по­сто­је ко­ми­си­је ко­је то вред­ну­ју.

А шта је са стра­те­ги­јом у фил­му?

Мо­ра да се на­пра­ви стра­те­ги­ја шта се оче­ку­је од срп­ског фил­ма. Тре­ба да се ста­ви ак­це­нат на фил­мо­ве ко­ји вра­ћа­ју пу­бли­ку у би­о­ско­пе. Ако нам је план да сни­ми­мо 10 фил­мо­ва го­ди­шње, пет би тре­ба­ло да има­ју ко­мер­ци­јал­ни а пет фе­сти­вал­ски по­тен­ци­јал. Ишао бих на се­дам пре­ма три у ко­рист ко­мер­ци­јал­ног фил­ма. Има­ли смо пе­ри­од ка­да су „Под­зе­мље”, „Ле­па се­ла...”, „Уби­ство с пред­у­ми­шља­јем”, „Ра­не”, „Цр­на мач­ка бе­ли ма­чор”, „Бу­ре ба­ру­та” „Ап­со­лут­них сто”... би­ли аутор­ски а вр­ло гле­да­ни фил­мо­ви. Јед­но од ва­жних до­стиг­ну­ћа оба фил­ма „Мон­те­ви­део” је што су вра­ти­ли ве­ру да ко­мер­ци­јал­ни при­ступ не ис­кљу­чу­је аутор­ство и ква­ли­тет. Ни­смо пот­це­ни­ли пу­бли­ку. Ве­ро­ва­ли смо да ће на­род, иако оп­хр­ван кич са­др­жа­ји­ма с ве­ћи­не ме­ди­ја, зна­ти да пре­по­зна ква­ли­тет и ис­кре­ну емо­ци­ју.

Да ли ће­те се про­тив тог ки­ча на ТВ, ме­ђу ко­ји­ма је и „по­ро­бља­ва­ње” срп­ских ка­на­ла тур­ским се­ри­ја­ма, бо­ри­ти и се­ри­јом о Не­ма­њи­ћи­ма?

Још не­мам ја­сну иде­ју и кон­крет­ну при­чу: да ли ће­мо кре­ну­ти од Не­ма­ње или Све­тог Са­ве и Сте­фа­на Пр­во­вен­ча­ног или не­ког дру­гог. По­ку­ша­ва­мо да на­пра­ви­мо кре­а­ти­ван тим ко­ји би осми­слио ја­сан угао са­гле­да­ва­ња тог пе­ри­о­да и шта же­ли да се ис­при­ча том при­чом. Пе­ри­од сред­њо­ве­ков­не Ср­би­је је вр­ло ин­спи­ра­ти­ван. О том вре­ме­ну по­сто­ји ви­ше пре­да­ња, а ма­ње исто­риј­ских фа­ка­та. То мо­же да бу­де и пред­ност и ма­на. У сва­ком слу­ча­ју, и ако ја то не бу­дем ра­дио, та­кав про­је­кат нам је по­тре­бан јер та­кву исто­ри­ју на­ро­ди у окру­же­њу не­ма­ју, а ми бисмо тре­ба­ли ко­нач­но да поч­не­мо да се ба­ви­мо на­шом.

---------------------------------------

Из дру­гог угла

Ко­ли­ко је „Рав­на го­ра”, у ко­јој ту­ма­чи­те лик Ти­та, ус­пе­ла да по­ми­ри чет­ни­ке и пар­ти­за­не?
„Рав­ну го­ру” сам до­жи­вео као дру­ги, умет­нич­ки по­глед на по­че­так Дру­гог свет­ског ра­та. O том пе­ри­о­ду 40 го­ди­на се при­ча­ло из јед­ног угла, па за­што не би­смо са­да сни­ма­ли и из дру­гог угла. Ба­ји­ће­ву иде­ју да сни­ми ту драм­ску три­ло­ги­ју, чи­ји је „Рав­на го­ра” пр­ви део, ни­сам до­жи­вео као же­љу да на­пра­ви ре­ви­зи­ју исто­ри­је. Имам ути­сак да пр­ви ци­клус ни­је по­ста­вио пра­ва пи­та­ња. Гле­да­о­ци су оче­ки­ва­ли да се не­ка пи­та­ња кон­крет­ни­је отво­ре. Ако бу­де на­став­ка, на­дам се да ће се од­ре­ђе­ни исто­риј­ски до­га­ђа­ји кон­крет­ни­је тре­ти­ра­ти.

---------------------------------------

Та­со­вац стра­тег

Оче­ку­је­те ли да Иван Та­со­вац, као ми­ни­стар за кул­ту­ру, и Ср­ђан Дра­го­је­вић, као СПС по­сла­ник у На­род­ној скуп­шти­ни, мо­гу да по­мог­ну кул­ту­ри и фил­му?
Имам ве­ли­ка оче­ки­ва­ња од Та­сов­ца ако оста­не на тој функ­ци­ји у но­вој вла­ди. По­сле ду­жег вре­ме­на чи­ни ми се да пре­по­зна­јем озби­љан по­ку­шај ус­по­ста­вља­ња кон­цеп­та у кул­ту­ри. Има­ли смо очај­не ре­сор­не ми­ни­стре од 5. ок­то­бра. По­след­њи до­бар ми­ни­стар кул­ту­ре би­ла је На­да По­по­вић Пе­ри­шић ко­ја је у вре­ме Ми­ло­ше­ви­ћа ура­ди­ла си­стем­ске по­ма­ке за кул­ту­ру. Имам ути­сак да је Та­со­вац пр­ви ко­ји по­сле то­ли­ко го­ди­на си­стем­ски по­ку­ша­ва да уре­ди кул­ту­ру и да на­пра­ви стра­те­ги­ју.
Дра­го­је­вић је био ак­ти­ван као по­сла­ник и по­ста­вљао је пи­та­ња ко­ја се ду­го ни­су чу­ла у Скуп­шти­ни. Ко­ли­ко год да ми ни­је дра­го што је по­стао по­сла­ник, јер ми је то не­спо­ји­во с њим, ако бу­де и да­ље у пар­ла­мен­ту мо­жда ме де­ман­ту­је и по­ка­же да ни­је ушао у Скуп­шти­ну са­мо да би имао ре­дов­на при­ма­ња.

Коментари23
def35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Viki V.
Volim ovakve ličnosti. Jednostavno se izražava, razložno razmišlja, pošteno ponudi narodu svoj rad. A radi odlično!! Da nam je više takvih umetnika i drugih javnih ličnosti. Ogrezli smo u praznjikavom javnom govoru u kome je jedini sadržaj stranački hvalospev ili pljuvačina. O žutilu da i ne pričam...
B. Petrovic
Necemo da budemo jeftina radna snaga vec da nasu ekonomiju razvijamo poput Kineza, ako se ne varam kineska ekonomija zasniva se bas na tu jeftinu radnu snagu.
Miroslav Majkl Djordjevic
Retki su intervjui ovog kalibra kao ovaj sa g. Bjelogrlicem. Intervju je prozet dubljim osecanjima, kao njegov prikaz posete Kosovu. Takodje pun je zdravog razume, koga nema na pretek kod srpske elite. I sto je najvaznije, ceo intervju odise integritetom i iskrenoscu. Takvi Srbi mora da se upoznaju i skupe i pocnu da daju novi ton i oblik, karakter i pravac drzavi i drustvu da bi se Srbija sacuval i unapredila u ovom veku.
Pantelija radovanovic
Das wonder fon Bern VS Montevideo! Nemci su ovo odradili na istu temu i prvu pobedu sa SP 1954. godine.
rocco s.
Lep clanak sa mnogo pitanja i malo odgovora ali sasvim dovoljno za ograniceni prostor jedne novinske kolumne. Dragan kao i mnogi drugi srpski intelektualci bi trebali da sagledaju realne mogucnosti srpskog drustva i da ne podizu lestvicu uspeha previsoko,. To uvek put ka rezignaciji i beznadju. Porediti Srbe sa Kinezima je upravo to sto vas u startu obeshrabruje da krenete u bilo kakve promene. Zato se treba zadovoljiti onime sto je maksimalno moguce postici sa nasim potencijalima u realnom prostoru i vremenu. Svi smo mi razliciti. Na ovom Svetu ima mesta za sve, samo sto svi ne mogu biti na prvom mestu. Jednom kad covek zna gde mu je mesto on nadje svoj mir i spokojstvo. Zar to nije put ka sreci? Sta je lose raditi trecerazredne poslove ako niste sposobni za nesto bolje? To ne znaci da ste vi manje vredni od nekog iz EU. Vas cene koliko ste vredni i dobri u svom poslu. Naravno i vi morate ceniti druge. Dragan je cini mi se to bolje uradio u svojim filmovima nego u svojim komentarima

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља