четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.10.2013. у 22:00 Ј. С.

„Нобел” за објашњење рада ћелија

Нобелова награда за физиологију или медицину ове године је припала Џејмсу Ротману, Рендију Шекману и Томасу Сидхофу, научницима који су објаснили велики транспортни систем у нашим ћелијама, саопштио је јуче Институт „Калоринска” у Стокхолму.

Лауреати су изабрани због открића да се на ћелијском нивоу одвија веома прецизан саобраћај, то јест пренос ћелијског материјала, што је важно за функционисање мозга, хормона и имуног система. Немац Сидхоф и Американци Ротман и Шекман су, како је објаснио Нобелов комитет, решили мистерију организације овог транспортног система. Свака ћелија је као фабрика за производњу и извоз, с тим што ова фабрика у људском организму производи и даље шаље посебан материјал, то јест молекуле. Ови молекули се у оквиру ћелије крећу у виду малих пакета, везикула. Овогодишњи нобеловци су задужили науку тиме што су открили како ћелија „пакује” молекуле и даље их преноси, што је процес који активира нерве и контролише хормоне.

„Три ’Нобелова’ лауреата су открила молекуларне принципе који управљају тиме како се овај материјал испоручује на право место у право време у ћелији”, пише у саопштењу, објављеном на сајту Нобеловог комитета.

Захваљујући истраживањима тројице професора, данас знамо да се везикуле понашају као флота бродова која превози „терет” на праву локацију.

„Кроз своја истраживања Ротман, Шекман и Сидхоф открили су изванредно прецизан систем контроле транспорта и испоруке ћелијског материјала. Без ове прецизне организације, ћелија би упала у хаос”, додаје се у саопштењу.

Када овај саобраћај не функционише, јављају се неуролошке болести, дијабетес и поремећај имунолошког система.


Џејмс Ротман, Ренди Шекман и Томас Сидхоф (Фото Ројтерс)

Ренди Шекмен (65) је открио групу гена неопходну за поменуте процесе у људском телу. Он је Американац, завршио је студије на Стенфорду, а данас је професор на Берклију. Џејмс Ротман (63) је објаснио како везикуле омогућавају пролаз ћелијског терета. Завршио је медицину на Харварду, а сада је професор на Јејлу. Немац Томас Сидхоф (58) је истражио прецизност са којом везикуле шаљу материјал. Школовао се прво у Немачкој, а онда и у САД, где је и остао као предавач на Стенфорду.

Они ће поделити новчану награду у вредности од 1,2 милиона долара која ће им бити уручена 10. децембра на свечаној церемонији у Стокхолму.

У изјави за АФП, Шекман је рекао да га је позив из Стокхолма „шокирао”.

– Моја реакција на вест биле су неверица и радост – казао је овај професор молекуларне и ћелијске биологије.

Његов колега Ротман, шеф катедре за ћелијску биологију, изјавио је за шведски радио да је дубоко почаствован.

Награда за физиологију или медицину је прва која се објављује у такозваној седмици Нобела, када се имена добитника објављују дан за даном, у зависности од области за коју се признање додељује. Данас ће бити саопштени добитници за физику, сутра за хемију, следе признања за књижевност и мир, док ће имена економисте или економиста бити објављена 14. октобра.

Најзначајније научно и књижевно признање досад (1901–2012) добило је 838 људи. У широј јавности највише пажње изазивају добитници за књижевност и мир. У том контексту, медији ових дана најчешће спомињу јапанског писца Харукија Муракамија, као и пакистанску активисткињу за права жена на образовање Малалу Јусуфзаи.

-------------------------------------------------------------

„Нобел” за физиологију или медицину у бројевима:

204 научника је добило ову награду

10 жена је међу њима

32 године је имао најмлађи лауреат, Фредерик Бантинг, који је 1923. овенчан признањем због открића инсулина

57 година, у просеку, има добитник за област физиологије или медицине

1 човек је одбио признање: Герхард Домаг је 1939. проглашен за добитника, али га је Адолф Хитлер приморао да одбије да прими награду. Фирер је још двојици немачких научника забранио да оду по „Нобела” 

Коментари3
c0d27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ProPolitikin Hrvat
nesto tu ne stima Goran | 07/10/2013 23:00 Jos vam nije jasno da zivimo u ''muskom'' svijetu? Ustvari da zivimo u svijetu jaceg, a ne pametnijeg?
Alexander Simic
Sve stima. Jednostavno, cak i u razvijenom svetu su zene do skora bile mnogo manje prisutne na "visokim skolama". Zatim, njihove karijere su najcesce u prekidu zbog dece. Sa druge strane, danasnje devojcice pokazuju bolje rezultate u skoli od svojih vrsnjaka decaka, u svim generacijama, od osnovne skole do doktorata tako da ce biti zanimljivo razmisljati na tu temu za jedno desetak godina. I da, ja sam muskarac
nesto tu ne stima Goran
Ako su zene intelektualno jednake muskarcima, kako to da su samo njih 10 dobile Nobelovu nagradu za nauku?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља