Нобелова награда за физиологију или медицину ове године је припала Џејмсу Ротману, Рендију Шекману и Томасу Сидхофу, научницима који су објаснили велики транспортни систем у нашим ћелијама, саопштио је јуче Институт „Калоринска” у Стокхолму.
Лауреати су изабрани због открића да се на ћелијском нивоу одвија веома прецизан саобраћај, то јест пренос ћелијског материјала, што је важно за функционисање мозга, хормона и имуног система. Немац Сидхоф и Американци Ротман и Шекман су, како је објаснио Нобелов комитет, решили мистерију организације овог транспортног система. Свака ћелија је као фабрика за производњу и извоз, с тим што ова фабрика у људском организму производи и даље шаље посебан материјал, то јест молекуле. Ови молекули се у оквиру ћелије крећу у виду малих пакета, везикула. Овогодишњи нобеловци су задужили науку тиме што су открили како ћелија „пакује” молекуле и даље их преноси, што је процес који активира нерве и контролише хормоне.
„Три ’Нобелова’ лауреата су открила молекуларне принципе који управљају тиме како се овај материјал испоручује на право место у право време у ћелији”, пише у саопштењу, објављеном на сајту Нобеловог комитета.
Захваљујући истраживањима тројице професора, данас знамо да се везикуле понашају као флота бродова која превози „терет” на праву локацију.
„Кроз своја истраживања Ротман, Шекман и Сидхоф открили су изванредно прецизан систем контроле транспорта и испоруке ћелијског материјала. Без ове прецизне организације, ћелија би упала у хаос”, додаје се у саопштењу.
Када овај саобраћај не функционише, јављају се неуролошке болести, дијабетес и поремећај имунолошког система.
Џејмс Ротман, Ренди Шекман и Томас Сидхоф (Фото Ројтерс)
Ренди Шекмен (65) је открио групу гена неопходну за поменуте процесе у људском телу. Он је Американац, завршио је студије на Стенфорду, а данас је професор на Берклију. Џејмс Ротман (63) је објаснио како везикуле омогућавају пролаз ћелијског терета. Завршио је медицину на Харварду, а сада је професор на Јејлу. Немац Томас Сидхоф (58) је истражио прецизност са којом везикуле шаљу материјал. Школовао се прво у Немачкој, а онда и у САД, где је и остао као предавач на Стенфорду.
Они ће поделити новчану награду у вредности од 1,2 милиона долара која ће им бити уручена 10. децембра на свечаној церемонији у Стокхолму.
У изјави за АФП, Шекман је рекао да га је позив из Стокхолма „шокирао”.
– Моја реакција на вест биле су неверица и радост – казао је овај професор молекуларне и ћелијске биологије.
Његов колега Ротман, шеф катедре за ћелијску биологију, изјавио је за шведски радио да је дубоко почаствован.
Награда за физиологију или медицину је прва која се објављује у такозваној седмици Нобела, када се имена добитника објављују дан за даном, у зависности од области за коју се признање додељује. Данас ће бити саопштени добитници за физику, сутра за хемију, следе признања за књижевност и мир, док ће имена економисте или економиста бити објављена 14. октобра.
Најзначајније научно и књижевно признање досад (1901–2012) добило је 838 људи. У широј јавности највише пажње изазивају добитници за књижевност и мир. У том контексту, медији ових дана најчешће спомињу јапанског писца Харукија Муракамија, као и пакистанску активисткињу за права жена на образовање Малалу Јусуфзаи.
-------------------------------------------------------------
„Нобел” за физиологију или медицину у бројевима:
204 научника је добило ову награду
10 жена је међу њима
32 године је имао најмлађи лауреат, Фредерик Бантинг, који је 1923. овенчан признањем због открића инсулина
57 година, у просеку, има добитник за област физиологије или медицине
1 човек је одбио признање: Герхард Домаг је 1939. проглашен за добитника, али га је Адолф Хитлер приморао да одбије да прими награду. Фирер је још двојици немачких научника забранио да оду по „Нобела”
