среда, 29.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:38

Како је опустела Црна Трава

Аутор: Милан Момчиловићсубота, 03.12.2011. у 22:00
Фото (М. Момчиловић)

Потпис

Црна Трава: најмања општина у Србији има само 1.661 становника

Споменик Црнотравки

Фото М. Момчиловић

Црна Трава – Првобитно објављена бројка да на подручју црнотравске општине живe 1.693 душe већ је коригована. Према последњим подацима, најмања општина у Србији има само 1.661 становника. То је за 902 мање у односу на попис из 2002. године, односно за 64 посто. Процентуално, то је највећи пад у Републици.

Пет од укупно седамнаест насеља има мање од десет житеља. Од почетка ове године рођено је само шест беба. Годишње умре десет пута више него што се роди, а река миграције не престаје да тече и, како сада ствари стоје, пресушиће када и последњи становник напусти овај крај. Школе су позатваране, а ове јесени у скамије су села само два првака, оба у централној школи у Црној Трави. Ни у једном селу нема првака. У целој општини има 52 ученика.

Све до педесетих година минулог века, овај крај био је пун живота и људи. У време Турака, ово подручје насељавали су становници претежно из рударских региона, са Копаоника, Рашке области, планине Рудник и из Македоније. Према писању хроничара, зидарски занат у Црну Траву донео је управо Македонац – извесни Риста Струмићев. Хроничари бележе и то да је овде било развијено рударство још у римско доба, а да трагови рударења у турско доба и данас постоје. Поред рудара у овим крајевима прибежиште су налазили и они који су бежали од турских зулума.

После Другог светског рата, Црна Трава је постала највеће миграционо подручје у Србији. Црнотравци су се селили најпре у моравска села, а затим у све крајеве. Данас их највише има у Београду, Нишу, Крагујевцу, Лесковцу, Смедереву. Прва послератна исељавања везују се за колонизацију у Војводини. Сматра се, ипак, да су највећи „кривци“ за напуштање завичаја – грађевинци који су куповали плацеве и градили куће у местима у којима раде, а радили су и градили широм бивше Југославије. То је делом и одговор на питање зашто су Црнотравци изградили све друге крајеве осим свог. Становништво је овде опстајало углавном захваљујући женама, јер су мушкарци претежно били ван куће, у печалби. Због тога је овде подигнут споменик жени – Црнотравки, рад вајара Саве Халугина.

Црна Трава више није у стању да покрене свој развој. У селу Преслап је већ неколико година једини производни погон са петнаестак радника, али и њему прети затварање. Реч је о фабрици за флаширање изворске воде „Власина“ коју је подигао Раде Ђурић, рођен у том селу, настањен у Панчеву и Београду. Иако вода „Власина“ у велепродаји кошта 21 до 25 динара за боцу од литар и по, тешко крчи пут до трговина, јер, према речима власника, трговачки ланци формирају своје трговачке марже.

Црна Трава плаћа данак и недостатку кадрова. Особеност је ове општине да се на руководећим функцијама нађу и они који не живе ту. Својевремено је на челу општине био Миле Ристић, Црнотравац који живи у Београду, а актуелни заменик председника општине Драган Стаменковић живи у Нишу.

– Чинимо све што можемо да и у оваквим условима обезбедимо бољи живот. Општинско веће је јуче донело више мера и одлука у том циљу. За свако новорођено дете повећали смо надокнаду од 42.000 на 60.000 динара. Сваком детету до петнаест година старости, уз новогодишњи пакетић, даћемо десет хиљада динара. Са Центром за социјални рад постигли смо договор да се повећа број геронтолошких домаћица, тако да у сваком насељу буде по једна. Сада их има седам и та пракса се показала као добра. Наставићемо кадровско јачање. Поред једног агронома којег плаћа држава, запослићемо једног правника и једног економисту. Понудићемо посао и смештај самохраним мајкама – каже за „Политику“ Драган Стаменковић, заменик председника општине Црна Трава, иначе, директор Занатске задруге „Балкан“.

Стаменковић додаје да ће један број радника наћи посао и у мини хидроелектранама које се граде на овом подручју. До сада је завршено или је у изградњи осам, од којих четири већ раде и запошљавају тридесетак људи. Црнотравци шансу виде и у пољопривреди. На Чемернику успешно ради овчарско-козарска фарма, недавно је основана пчеларска задруга, а у плану је оснивање и земљорадничке задруге.

-----------------------------------------------------------------------------

Демографски суноврат

Непосредно после рата, 1948. године, Црна Трава је имала 13.614 становника, 1953. године број пада на 12.902, да би 1971. године била пописана 9.672 житеља. Од тада почиње демографски суноврат чије резултате видимо ових дана. Према последњем попису најмања општина у Србији има 1.661 становника, готово упола мање у односу на попис из 2002. године.


Коментари5
d086a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

golub dojcinovic
Pa evo sa distancom od godinu,na tekst kazem: Nema puta, nema struje,o telefonu i da ne pricamo,nema posla. I sta nam je preostalo?.
Стефан Јовановић
Ова и сличне вести су тужне, обесхрабрујуће за државу а и опасне да неби пробисвети добили нове идеје о новим пословима где нема ко да спречи незаконите радње и..........??? !.....
Мирослав Б. Младеновић Мирац наставник Власотинце Младеновић
Нестају школе, нестају села, нестаје Србија! Мирослав Б. младеновић Мирац наСТАВНИК вЛАСОТИНЦЕ
Nikola Petkovic
I autor teksta je napustio Crnu Travu, a ovaj tekst potpisuje cak iz Nisa. Dok je tako bice nam ovako. Kiza.
ДУШАН ВУКОВИЋ
Одговор зна премијер Србије Мирко Цветковић.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља