недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Харвардовац изабран за премијера Тибета

Аутор: Д. Вукотићсреда, 27.04.2011. у 22:00
Лобсанг Сангај

Нови политички вођа Тибетанаца у дијаспори је доктор правних наука са Харварда Лобсанг Сангај (42), одлучено је на изборима. То, међутим, не значи да се далај-лама у потпуности одриче своје моћи и утицаја будући да је и даље остао духовни лидер Тибета, што је далеко важнија функција. Аналитичари прогнозирају да ће млади интелектуалац ипак имати оштрији приступ од далај-ламе који је заговорник суздржаног приступа – „средњег пута”.

Нови премијер владе у избеглиштву добио је 27.051 глас, 55 процената укупног бирачког тела Тибетанаца у свету, и победио два друга кандидата, јавио је Ројтерс.

За два најжешћа кандидата Лобсанга Сангаја и Тетонга Тензина Намгијала између осталог је заједничко да су се школовали на најпрестижнијим америчким универзитетима – Харварду и Стенфорду. Трећи кандидат Таши Вангди, који је добио најмање гласова, досад је службовао као далај-ламин представник у Бриселу, Њујорку и Њу Делхију. Избори су одржани прошлог месеца, а резултат је саопштен јуче у Дарамсали, граду на северу Индије где је седиште тибетанске владе у егзилу.

„Изборна комисија Централне тибетанске владе његове светости далај-ламе прогласила је др Лобсанга Сангаја за трећег калон-трипа”, рекао је комесар за изборе Џампал Тосанг користећи тибетански израз за премијера.

Сангај је правни експерт рођен у Индији и никада није живео на Тибету јер је његов отац одатле побегао исте године кад и далај-лама. Као студент у Њу Делхију био је вођа Тибетанског конгреса младих који је тражио независност за Тибет. Када је добио Фулбрајтову стипендију, на Харварду је докторирао правне науке, а касније је као истраживач на универзитету сарађивао са кинеским научницима и два пута организовао састанке између њих и далај-ламе.

Проглашење резултата избора затекло га је у САД, али ће као премијер избегличке владе морати да се пресели у Дарамсалу.

Садашњи далај-лама, који има 75 година, још почетком прошлог месеца најавио је да ће дати оставку на место политичког вође владе у егзилу, али да ће и даље остати тибетански духовни лидер. Лауреат Нобелове награде, који је већ деценијама у првим редовима борбе за слободу Тибетанаца, поручио је да ће свој „формални ауторитет” предати новоизабраном лидеру.

Он ће задржати много значајнију улогу тибетанског духовног вође и веома јасно је поручио да ће остати посвећен активној борби за „праведни циљ Тибета”.

„Још од шездесетих година прошлог века стално наглашавам да је Тибетанцима потребан лидер којег ће слободно изабрати тибетански народ и коме може припасти моћ. Сада је очигледно дошло време да то буде урађено”, рекао је далај-лама.

Премда је имао обједињене функције политичког и религијског вође Тибетанаца у дијаспори, далај-ламино деловање је обележио прилично помирљив став који би, према мишљењу аналитичара, могао да буде замењен доста енергичнијим приступом младог наследника.

„Позивам сваког Тибетанца и пријатеље Тибета да ми се придруже у заједничком циљу да ублажимо патње Тибетанаца у окупираном Тибету и да вратимо његову светост на законито место”, рекао је Сангај Би-Би-Сију после саопштавања изборних резултата.

Реагујући на најаве о повлачењу далај-ламе са политичке функције, Пекинг је оценио да је то „обичан трик” и поручио да је тибетанска влада у избеглиштву илегална политичка организација и да одлука далај-ламе нема никаквог значаја за Тибет.

Гувернер Тибета сматра да садашњи 14. далај-лама на земљи нема право да изабере свог наследника како он хоће и да мора да следи верску традицију реинкарнације.

Далај-лама, кога Пекинг доживљава као сепаратисту који је побегао у Индију после неуспеле побуне, још раније је у својој аутобиографији „Слобода у егзилу” наговестио да се далај-лама неће „поново родити” у Кини.

Он је написао да ће се, уколико Тибет не буде слободан, далај-лама реинкарнирати на другом месту. Међутим, гувернер Тибета Падма Чолинг каже да далај-лама нема право да напушта институцију реинкарнације, наглашавајући тако чврст став који заступа и званични Пекинг о једном од најосетљивијих питања избора наследника верског вође будиста на „крову света”.


Коментари20
0789b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko-2 Marko-2
...bio ili ne na Kineskoj strani,za ovakove "Premijere" i "slobodne Tibete" mozemo samo reci "..sto je babi milo to joj se isnilo...".Da mi je vidjeti te i toga koji ce uspijeti sa bilo kojim metodama napraviti "Slobodan Tibet",ciji ce ovaj ili ikoji Harvardovac biti Premijer...
pitam se
@Aleksandar Nemet:"1906 postao je zakratko i britanski protektorat a onda za diplomatskim stolom ponovo kineski 1907". Pitam se da li je Tibetu bolje da ostane kineski protektorat ili da postane britanski protektorat kakav ce, po svoj prilici, postati Libija.
Балкан Србима
@Aspalathos M | 28/04/2011 13:59 ...Балкан Србима ...Je li tvrdis da pre Srba niko nije ziveo na Balkanu???
Rudi Karužić
@ratko dokic | 28/04/2011 11:56 - Nema bitne razlike izmedju nemira u Bahreinu i Siriji; narod je sit diktatora i despotizma. Zlonamjerno je tvrditi da su vanjski faktori unijeli nemire u sve te zemlje gdje su u toku dustvena previranja. Ako Rusija zbog svoje pomorske baze u Siriji zatvara oci pred dogadjajima u toj zemlji - to je neslavno! PS Da li je primjeceno da na komemoraciji zrtvama Cernobilja bio otsutan - Lukasenko! Ne zbog toga sto nije imao vremena, vec zbog toga sto nije bio pozeljan! Njemu jos jedino javnost u Srbiji daje podrsku. Kao uostalom i mnogim drugim despotima i diktatorima. A to je mnogo simptomaticno.
Aspalathos M
@префесор историје Историју треба знати пре свега да се лоша историја не би поновила. Друго је питање колико уназад треба уважавати историју? Да ли од постанка света (по Библији пре 5771), од пре једно миленијума,1, 2 или 3 века? Америку вратити Индијанцима, Аустралију Абориџинима, Балкан Србима, Аљаску Русима...Кина је призната у својим границама у којима су и будистички Тибет и муслимански Ујгури и ко зна које све мањине. Макао, Хонг Конг су враћени матици, а дочекаћемо и Тајван. Политика би, ако жели да сачува углед озбиљног водећег дневника, морала критичније да третира овакве вести. Не бих чачкао у кинески термитњак!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља