уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:19

Поглед са Венериног брежуљка

уторак, 18.01.2011. у 22:00
Фото Анђелко Васиљевић

Завод за уџбенике и наставна средства представио је јуче „Књигу о пенису” и „Књигу о вагини” фламанског психолога и сексолога Худеле Ликенс. Ауторка је публициста и позната ТВ водитељка, творац више научних емисија на тамошњој телевизији, амбасадор добре воље за Фонд Уједињених нација за становништво, а 1986. изабрана је и за Мис Белгије. Њене књиге (превод са холандског Срђан Николић), припадају домену општег образовања. Биће најпре интересантне омладинцима, а потом и њиховим родитељима када дође време да се деци „кажу неке важне ствари”.

Слободан Г. Марковић, историчар и уредник у Заводу, на јучерашњој промоцији је нагласио да у земљи у којој је абортус и даље најчешћи вид контрацепције, ове књиге представљају напор да се сексологија, која није довољно заступљена у школском систему, представи на савремени начин. Уредник едиције Зефирино Граси сматра да ове књиге развијају љубав према љубави, и предњаче у борби против стида, а рецензент Жарко Требјешанин је указао на враголаст и забаван ауторкин стил, додајући да књига није моралистичка нити квазинаучна.

Поднаслов Ваших књига могао би да гласи „Све што сте хтели да знате а нисте смели да питате”. Одлучили сте се, дакле, за контраофанзиву – боље спречити него лечити?

Јесте, али не само за превенцију болести. Мој циљ је да упознам људе са другим начином на који може да се представи своје тело и секс. Окружени смо темама о сексу на интернету, МТВ каналу, али увек на исти, агресиван начин. Сексуалност је добила лош имиџ и треба нам противтежа. Да упознамо своје, али и партнерово тело, па онда да градимо интиму, да се упознајемо, и спознајемо шта волимо и шта нам прија.

Наводите резултате анкете у којој три четвртине Белгијанки сматра да су друштвени табуи везани за секс допринели њиховом незнању. Шта се онда променило на том пољу данас, 40 година после сексуалне револуције?

Променило се много тога. Можемо да причамо о овим темама, и жене могу да уживају у сексу. Проблем је што ми идемо пребрзо. Моје ћерке имају 13 година и не бих да их сутра партнер присиљава на секс. Када сам писала књигу сазнала сам да већина жена у Белгији не зна готово ништа о најинтимнијем делу свог тела. Један разлог је што се та тема сматрала забрањеном и „прљавом”. А друго, женски полни орган је скривен, за разлику од пениса којег мушкарци могу да гледају сваки дан. Ми вагину не можемо, сем ако не користимо огледало. Нашем незнању су допринеле и рекламе које приказују како се девојке осећају кад добију менструални циклус, а све се приказује као нешто страшно, неприродно. Та тема је већ дуго „забрањена зона” и отуда табуи све до данашњих дана.

У недавном истраживању у свету закључено је да се парови више не растају због преваре, па чак ни насиља, већ недостатка комуникације и блискости. Како то објашњавате?

Развод је донео и добре стране. Људи желе да буду раздвојени, да се пронађу, врате себи, јер су се удаљили, изгубили. Више се не додирују, не разговарају, не уживају, не раде на својој вези, не проналазе задовољство у томе... А кад нема труда, нема ни резултата. И сама сам сада сингл, и то у потпуности разумем. Имамо избор, а и то је, признаћете, достигнуће.

Један часопис о мушко-женским односима назван је по Вама. Обрађујући ову непресушну тему из броја у број, да ли сте успели да дефинишете „Марфијев закон љубави”?

Разни су случајеви, али једина константа је – Иди куда те срце води!

Шта вас је мотивисало да напишете књигу „69 питања о сексу”?

Писала сам једно време за „Плејбој”, али и у својој пракси слушала разна питања. Убедљиво највише питања је стизало у вези са спермом и величином полног органа. Одлучила сам да одговорим на све оно што људе занима... Зато сам и ову плаву и розе књигу писала тако да пружим тачне, научне информације али речником и жаргоном младе генерације. Мој сан се остварио јер је моја мисија у Белгији потпуно успела. Рекла сам „стоп” дезинформацијама из масмедија, и нико се није жалио, нити у мојим књигама видео назнаке било чега што би слутило на порнографију.

Плаву књигу наменили сте првенствено женама. Због чега?

Мушкарци доживљавају свој пенис као пријатеља, и углавном немају проблем са пенисом, осим ако он „не ради”. Они воле своје пенисе, дају им чак надимке, и разговарају са њима. Ми то не радимо. Нама је и наш орган непознаница, а онда и мушки. Зато морамо боље да га упознамо.

Розе књигу завршавате једним саветом. Метафора женске еманципације?

На крају књиге је савет како да и жене пишке стојећи. То јесте начин да кажемо: „Ево, можемо и ми! Изводљиво је”. Дивна еманципација нам је омогућила да можемо да бирамо да ли желимо секс, и са ким га желимо. Да можемо да имамо и намазане нокте, али и да радимо толико тога. Да можемо да будемо захтевније. Али овај мој савет је био више шала јер не мислим да у свему не треба да будемо равноправни. Добиле смо већ толико тога!

Мирјана Сретеновић

------------------------------------

Љубавна рерница

Како би одмах на почетку књига разбила табуе у вези са овом „врућом темoм”, ауторка уноси мало хумора. Ево које синониме бира за вагину и пенис. Вагина: жбунић за забаву, поморанџица, она наша, мачкица, врући магнет, драгуљче, МВР (Молим те врати се поново), љубавна рерница, Марија Лујза, Мини угођај, Мој приватни пут у рај, Туцаљка (Због тебе бих туцао камен), Вредно сокаче, Врхунски гурманлук, Тунел љубави, Незаборавак. Називи за пенис: Ђока Китић, Пендрек, Маринко, Батина, Другарчић, Јуниор, Коњић грбоњић, Сперминатор, Сунђер Боб, Једнооко чудо, Велики меда…


Коментари7
8b910
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Kozomvuk
@Milos Kisic: pa zato i reagujem. Da ne bi za neku godinu neko kao argument dao primer: 'Hudele' Likens :))) 'Hulden' je pogresan prevod. Treba 'gulden'. @Prosrpski Hrvat: nije sto zivim u nizozemskom govornom podrucju zadnjih 20 godina, a jezik naucio ne iz nuzde vec zato sto volim jezike, vec i na katedri za holandski u Beogradu predaju to ovako: izgovor 'g': na pocetku reci i izmedju samoglasnika ima vrednost: / y / , na kraju reci i ispred 't' i bezvucnog 'd' (ovo 'd' se izgovara kao 't') ima vrednost / x / (citat: Jelica Novakovic - Lopusina, 'Gramatika nizozemskog jezika', izdavac: Plato 1994). Ako bismo nase 'h' 'potrosili' na 'g', cime bi se prevodilo holandsko 'h' ili 'ch'? (makar i ova dva 'h' nisu iste glasovne vrednosti, prvo je 'bezvucno' a drugo naglaseno)
Milos Kisic
@Jovan Kozomvuk : zasto su onda svojevremeno gulden izgovarali hulden a ne gulden?
Prosrpski Hrvat
Jovan Kozomvuk | 20/01/2011 00:41, nije tacno, samo kad ''G" dolazi poslije slova ''N'' ostaje ''G'', inace je uvijek ''H'' ili nesto slicno nasem ''H''.
Jovan Kozomvuk
P.S. U holandskom/flamanskom (kao srpski/hrvatski) se 'g' izgovara samo NA KRAJU reci kao 'h'. Nikad na pocetku! Dakle, 'Goedele Liekens' je 'Gudele Likens'.
mile ćurčić
Ja mislim, gospodine Periću, da je bolji prevod za Gudele (ja sam ovo fonetizovao) Dobrinka, a ne dobrila. Ako vas zanima zašto, i ako urednik dopusti ovaj prostor za moja objašnjenja, objasniću (i dokazati).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља