среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:41

Оригинал фалсификата

Аутор: Драгиша Калезићсреда, 17.11.2010. у 22:00

Гледам на ТВ драматичну емисију о грађењу Цркве свете Софије: Антемије и Исидор у стваралачком напону креирају једно од светских чуда по налогу цара Јустинијана, који им као бич божји стоји над главом... И док занесено понирем у свет из угла њиховог дела у настајању, сецкају ме рекламе. Нижу се у сетовима с поруком да нико не мора бити ружан, ни стар, ни запуштен, ако то не жели... О цени се не говори, али се подразумева да се за такве ствари откида од уста... Сваки секунд троструко ми је дужи од претходног. У бесу помишљам да овакве емисије постоје због реклама које су ту да устоличе лажну слику о свему чега се дохвате... По закону асоцијације падају ми на памет Блокови стихови из поеме о Скитима: „Вас милиони, а нас тма, тма и тушта. /Покушајте потуците се с нама”. Ипак, Скити су благо божје према рекламама.

Обичног човека не привлачи трагање за истином, као да се боји жуља на мозгу. Стварност га се тиче само уколико му омогућује производњу оног од чега може имати користи. Најпре ту корист види као средство за пристојан живот, а потом као фактор који би могао увећати његову моћ, чак до бајковитих размера. Та недовољно јасна граница између потребног и пожељног слатко се преступа... Јер између врхунског парајлије и, рецимо, Аладина или лиђанског пастира Гига, нема на изглед разлике, јер и овај може својим парама да учини чудо као год и поменути бајковити јунаци. Разлика наравно постоји, и она је тако битна као она између оригинала и фалсификата. Али будући да је оригинал само један, док фалсификата може бити онолико колико има потребе за њима, онда не чуди што данашњи свет опстоји у знаку фалсификата. (Он је фалсификат сам по себи.) Оригиналом се не оперише, он више није остварење чија је вредност садржана у непоновљивости, већ је он ту због фалсификата. Није, дакле, акценат на фалсификату оригинала, већ на оригиналу фалсификата. Фалсификовање је толико узело маха на свим пољима човекове делатности да чини смешним трагаоце за оригиналом.

Фалсификовање је у тесној вези са (о)култним радњама. С култом производње лепоте, пре свега. Тамо где сама природа не иде укорак са идеалом, а никад и нигде не иде до краја, прискаче јој у помоћ магија хемије и технологије да максимално стилизује дело природно сходно оном што се тражи... Да би се култ лепоте одржао, ружноћа се мора протерати, тако да више нико не буде ружан, већ у најгорем случају на свој начин леп, зависно од умећа дораде и цене коштања. Или, тачније, свако ће моћи бити леп на поновљив начин, ако је спреман да то плати.

Човек је смртан а још да уз то буде и ружан – много би било. (Верујемо да међу онима који живе од лепоте и њене производње прећутно влада сагласност да нико никог не сматра ружним, јер реч је о демократском начелу да сваки појединац бира најприкладнију гардеробу, шминку, најпогодније огледало, вагу које хоће марке, а може и да се разодене до степена до којег сматра да себи користи а другима не штети.) А ако је неком, насупрот свим овим могућностима, запело да буде ружан, треба му спочитнути да можда болује од вишка оригиналности.

Ако не морамо бити ружни, још мање морамо бити криви. Криви су други! Да би се озаконила привилегија о преношењу властите кривице неопходно је овладати вештином фалсификовања туђе кривице.

Класика је тражила да следећи светле примере радимо на поправљању себе даноноћно уместо што систематски оптужујемо друге не само за грехе које смо починили и оне које смо могли починити, а нисмо, већ и за оне које ћемо можда починити... Није, него.

Смртни смо, шта онда? Кад већ жиг смртности не можемо избрисати због његове нарочите природе, можемо много учинити да на њега заборавимо; да смрти окренемо леђа... Класика нас овде учи да „умрети за идеју и није тако лоше”. Није, додајемо, поготово за оне који заборављају да су све битне идеје, након толиких покушаја да се оваплоте, испрљане од вишеструке употребе. За оне који не осећају да је човек данас свој его ставио у центар света, те је самим тим изместио смрт из природног поретка ствари и лишио је сваког смисла. Дакле, откад нема идеја за које се вреди жртвовати, немамо ни од смрти ништа! Ово је начин да прогнамо смрт из обзорја нашег деловања као опсцен чин. Време смрти је прошло! Оне који баш хоће да у духу предака негују култ смрти, не треба ометати. Нека до бесвести понављају отрцану фразу: „Умрети за идеју и није тако лоше”.

Ако смрт не можемо избрисати из поретка ствари, можемо је надмудрити. Како? Свим расположивим средствима која седативно делују на страх од ње. А избор средстава понајвише зависи од конта у банци… Л. Н. Толстој, чију стогодишњицу смрти управо обележавамо, замерио би нам да надмудривање са смрћу личи на „трчање веверице по точку”. Треба само трчати што брже...

*Писац


Коментари3
3a6c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

alma hasanbegović
Molim Vas da me obavijestite ime pisca koji je napisao bajku ALADIN. Unaprijed hvala
drago popovic
....Ako ne znamo sta je smrt,kako da znamo sta je zivot? Ili je zivot, samo jedna nrprospavana noc iz vecitog sna koji dugo traje i lici na smrt.
Danski Srbin
Zivimo u vremenu u kome je sve falsifikat necega od ranije, ako nije imitacija. Tehnologija je transformisala dobre stvari, kojih nije bilo dovoljno, u falsifikate istih u ogromnim kolicinama. Na pocetku je to primljeno sa odusevljenjem. Odjednom je izgledalo kao da je stiglo vreme ,kada ce mo svi biti lepi i bogati. Kad smo se konacno "najeli", shvatismo da to nije onaj ukus proban u manjim kolicinama. Moda, medija i kozmetika ukidaju pojam ruzan i promovisu pojmove lep i manje lep. Smrt se drzi dalje od ociju zivih. Njom se bave pogrebnne firme. Pokojnik se vidi u bolnickoj mrtvacnici i njegov sanduk pri spustanju u zemlju. Muzika je bez melodija, slikatstvo je "apstraktno", pisanje uprosceno. Medija i marketing nam sve to serviraju kao prave vrednosti, a ako selo kaze da si pijan - lezi pa se valjaj. Svako vreme nosi svoje breme. Taman smo se navikli na izobilje, makar i falsifikata, kad nam stize racun za sve to masovno proizvedeno smece.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља