среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:41

Фалсификаторима слика више не треба четкица

среда, 10.11.2010. у 22:00
Плотер, штампач врхунског квалитета који служи и за фалсификовање слика

Рачуница је проста: ако фалсификатор направи квалитетну реплику слике Миће Поповића или графику Албрехта Дирера у хиљаду примерака, по цени од 10 евра, и затим проследи своја „дела” галеријама по Србији које их продају за 100 евра, зарада од продаје већ се мери стотинама хиљада евра. Одлука породице Драгана Малешевића Тапија да судским путем спречи даљу производњу лажних слика познатог хиперреалисте, поново је покренула питање фалсификовања уметничких дела у Србији.

А са развојем технологије, уз помоћ Интернета, штампача и компјутера, овај уносан бизнис знатно је олакшан. Модерни фалсификатори чак не морају да узму кичицу у руке, односно да пронађу талентованог младог сликара који би фалсификовање обавио за ситан новац. Довољно је бело платно и квалитетан штампач, такозвани плотер. Ова врста штампача управо служи за израду цртежа врхунског квалитета, а користи се и за израду билборда. Потребна је само фотографија слике познатог уметника. Уз једноставан притисак дугмета на штампачу, платно бива осликано и ствара се солидна копија. Са лажним сертификатом о аутентичности слике и лаковерном муштеријом, зарада је гарантована.

Према речима Љубице Миљковић, кустоса у Народном музеју у Београду, тешко да данас у Србији постоји такав фалсификатор, мајстор свог заната, који би верно пренео на платно уметничко дело једног Шумановића, у духу стваралаштва аутора. Тако да стручњаци врло лако могу да утврде да ли је слика лажна.

Ипак, лаик тешко може да примети да ли је нека слика фалсификована или не, и мора да верује на реч продавцу, што често може да се испостави као велика грешка, каже наша саговорница.

– Народни музеј је једном приликом добио на поклон слике из Шведске, од једног нашег човека који је дуго живео тамо и сакупљао уметничка дела. Утврдили смо да су фалсификати – каже Љубица Миљковић. По свој прилици, колекционар је наручивао дела од неког сликара, а овај је, уместо да му прода оригинал, сам сликао наручена дела. Ако му треба Милуновић, он наслика Милуновића. Ако тражи слику Стојана Аралице, он „створи” и његову. Тако да је поклон Народном музеју био безвредан.

Позната је и прича из јула прошле године, која је у жижу јавности поново донела вест о томе да постоји уметничка мафија, када су на изложби у београдској галерији „Хаос” откривени фалсификати слика Саве Шумановића. Љубица Миљковић тада је тврдила да се чак и голим оком може видети да су у питању фалсификати.

– Имали смо још један случај са Шумановићем, човек је дошао код нас и тврдио да има оригинал. Урадили смо хемијску анализу и одмах утврдили да је слика лажна. Шумановић је био перфекциониста, правио је сопствене боје, рамове. Уз стручну анализу, лако је утврдити разлику. Уосталом, емоција коју је уметник унео у слику може да постоји само тада, то чак и прави аутор слике не може да понови – објашњава Љубица Миљковић.

Поред чињенице да творци фалсификата и галерије које их продају остварују знатан приход, и сами купци често из личних разлога одлучују да „на слепо” купе уметничко дело. Купујући га по знатно нижој цени, они вероватно очекују да ће вредност слике временом расти. Ова врста улагања у уметничко дело код непоштених продаваца врло често испадне промашена инвестиција.

– Знам и за случај галеристе, који је од једне баке купио икону и ставио је у излог. Касније је сазнао да је то фалсификат – говори Миљковићева.

Чињеница је да је свако уметничко дело које се изради без сагласности уметника, или њихових наследника, фалсификат. Чак и ако неко жели да има само копију оригиналне слике, као љубитељ уметности, мора да тражи сагласност од власника ауторских права, јер породица, или неко други ко наслеђује тантијеме од аутора, једини има право на продају репродукција оригиналних дела и то 70 година од смрти сликара.

На мети фалсификатора су већ годинама чувени аутори попут Николе Граовца, Петра Коњовића или Петра Лубарде, до акварела Пеђе Милосављевића. Држава до сада није покренула озбиљнију иницијативу да би оформила стручну службу која би се искључиво бавила проценом уметничких дела.

С. Стаменковић


Коментари3
02632
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

G M
pa nemoguce je sve uraditi stampacem......reljef slike, tj. boja ne moze se odstampati....
Марко Омчикус
Фалсификовање плотером?!! Тако нешто не постоји. Плотером може да се изведе репродуковање (овлашћено или неовлашћено). То је исто као и са ЦД или ДВД, односно да ли си купио пиратску копију или копију коју је штампао овлашћени издавач, тојест да ли је неко издање на тржишту има регулисана аутотска права.
coban coban
pa nema veze bitno je da je drzava dobila PDV

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља