среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 14.08.2010. у 22:00

Хасановић: Морамо да се ујединимо

Знак Велике регуларне ложе Србије

Темеље савремене демократије у Србији непобитно су изградили масони. Да ли данашњи масони могу да се пореде с великим именима српске историје, тешко је рећи, каже за „Политику” Тахир Хасановић, велики секретар за спољне послове Регуларне велике ложе Србије, најмасовније масонске организације у нашој земљи. По Хасановићевим речима, и једине легитимне, јер је за званичну признаје и „мајка свих ложа”, Уједињена велика ложа Енглеске, којом руководи велики мајстор војвода од Кента.

–Регуларна велика ложа Србије (РВЛС) правни је и међународно признати наследник Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија”, основане 1919. године.Пошто је човеку иманентна непрестана потреба за доказима, довољно је рећи да је приликом обележавања 90. годишњице од оснивања ложе „Југославија” у Београду прошле године уприличен један од највећих икада одржаних масонских скупова, чији је домаћин била РВЛС. Присуствовало му је 168 гостију из целог света, међу којима су била 23 велика мајстора и специјални изасланик војводе од Кента – објаснио је Хасановић.

Наш саговорник сматра да је данашња разједињеност међу масонима у Србији последица раскола које су се јављали у прошлости. Хасановић ипак верује да ће се подељена заједница српских слободних зидара ускоро ујединити.

–У нерегуларним ложама које делују у Србији такође има много добрих људи. Они су наша „браћа” по свим својим назорима и идејама, али су обманути. Питање је времена када ће се појавити довољно мудрости да у Србији победи краљевска лепота – сликовито је идеју о уједињењу српских масона представио Хасановић.

Регуларна Велика Ложа Србије је „заштитница” 25 слободнозидарских ложа, чије братство броји скоро 1.000 чланова. Међу „браћом” је највише младих људи, што је готово типично за земље које још граде свој демократски капацитет.

–Идеје хуманости су у развијеним државама већ остварене, па је с друге стране разумљиво да у земљама у развоју постоји већа потреба за непрестаним истицањем идеја моралности, хуманости и толеранције у први план – додао је Хасановић.

Наш саговорник сматра да је утицај масона у Србији данас недовољан, те да „браћа” морају више да се ангажују да Србији буде боље. С представницима Српске православне цркве, каже, званични контакти не постоје, а и када је у питању сарадња са институцијама државе, односи нису на вишем нивоу.

–У свим статутима масонских организација у свету стоји да слободни зидар никада неће учинити ништа што би било противно интересима своје државе и народа. Стојимо на располагању државним институцијама кад год мисле да можемо да помогнемо –поручио је Хасановић.

(/slika2)Масонске организације у Србији знају да нису на добром гласу. Према истраживању које је спровела РВЛС, становници Србије пуни су предрасуда према слободним зидарима, иако су кроз историју „браћа” била највиђеније и најумније српске главе.

–Предрасуде опстају због недовољно знања о значају и лепоти братства – рекао је Хасановић, не негирајући да удела у томе има и мистика која обавија припадност овој организацији.

–Слободно зидарство јесте дискретно, али не и тајно друштво. Дискреција је неопходна јер су масони кроз историју били суочени с прогонима, а суштина слободног зидарства је да појединац може радом на себи и утицајем на своју околину да учини свет бољим и праведнијим. Ми смо братство добрих људи на добром гласу, који плаћају порезе, брину о породици, комшијама и чине све да њихов свакодневни живот зрачи лепотом, мудрошћу и снагом – рекао је Хасановић, додајући да међу масонима постоји много личности које имају утицајне функције и дужности у разним областима живота нашег друштва. Ипак, већину слободних зидара чине људи на својим уобичајеним професијама, од занатлија до професора.

–Они својим понашањем, односом према околини, примером слободномислећих, моралних и друштвено заинтересованих људи, скромнијим и мање уочљивим, али сталним доприносима утичу како би друштво око себе учинили бољим. Такође, постоје и организованији облици деловања, па тако у оквиру РВЛС делује шест хуманитарних друштава, која су организовањем добротворних вечера и концерата допринела побољшању квалитета живота многих угрожених група: слепих, старих, деце, избеглица... – закључио је наш саговорник.

Марко Албуновић

-----------------------------------------------------------

Војвода од Кента прихватио позив да посети Србију

Приликом посете Уједињеној великој ложи Енглеске (УВЛЕ), делегација РВЛС је стекла утисак да је принц Едвард (војвода од Кента и велики мајстор УВЛЕ) веома добро обавештен о збивањима у српској масонерији и уопште о стању у Србији. Приликом аудијенције у Бакингемској палати, војвода од Кента је исказао жељу да посети Србију. Уследио је директан позив српских масона, који је војвода срдачним прихватио.

-----------------------------------------------------------

Масонски храм на Врачару

У Србији тренутно постоји неколико привремених храмова слободних зидара. Међутим, ускоро ће у центру Београда бити довршена изградња првог званичног масонског храма у Србији после целих 70 година, колико је прошло од рушења претходне грађевине у вихору Другог светског рата.

–То ће бити једини званични масонски храм и налазиће се тамо где му је и место, на Врачару, у троуглу духовне и образовне вертикале Србије, између Народне библиотеке и Храма светог Саве –рекао је Хасановић.

-------------------------------------

Српска масонерија и њени расколи

Родоначелници теорије о „масонској завери” били су француски опат Огистен Бариел и Шкотланђанин Џон Робинсон, иначе масон највишег степена, којима се потом придружио и Жозефа де Местр, познати „отац светске контрареволуције”.

Поричући масонерији филантропску и хуманистичку оријентацију, њену окренутост самоизградњи појединца, градњи поверења и хармонизације односа између људи, држава и поредака, ови аутори су масонерију изједначили са тајним друштвом антихришћанског, сатанског усмерења.

Ово становиште је до врхунца довео папа Лав XIII који је крајем 19. века издао чувену антимасонску булу, жигошући слободне зидаре као најљуће непријатеље Ватикана.

Колико је ова була утицала на Хитлера да касније крене у рат против „јеврејско-масонско-бољшевичке завере” и да побије десетине милиона људи, још увек је недовољно истражен проблем, можда и зато што је то питање свесно занемаривано.

У сваком случају, када је реч о дискретним и (полу)тајним организацијама, данас их је у Србији поприличан број.

Пре свега, реч је о слободним зидарима, дискретној организацији, чије су обедијенције пријављене надлежним властима. Организовани су у неколико великих ложа, што сведочи о расколима у масонском братству. Као и о личним амбицијама, због чега су настале и наводне Велика масонска ложа Србије, Велика уједињена ложа Србије, Велики масонски концил (део који је формирала тзв. Регуларна велика ложа Енглеске), Грчка медијала и друге, док је у фази формирања и Велика ложа Војводине.

У масонским круговима упозоравају да с наведеним назовиложама немају никакве везе, али и међу четири ложе које тврде да су легалне са становишта масонских начела постоје спорења.

Регуларна велика ложа Србије (велики мајстор Петар Костић), тврди да је она једина суверена велика масонска власт на територији Републике Србије. Под именом РВЛС она делује од 2006. а до тада се звала Регуларна велика ложа „Југославија” јер је, тврде, Велика ложа ,,Југославија” 1993. променила име у Регуларна велика ложа ,,Југославија”.

Први велики мајстор Велике ложе „Југославија” обновљене 1990. године, Зоран Д. Ненезић, који је са дужности одступио сопственом одлуком 1996, документовано сведочи нешто сасвим друго. Према његовим речима, „већ почетком 1993. неки дотадашњи чланови били су искључени из организације због рада против масонских принципа и сопственог народа”, а онда је уследио и „нелегални и пучистички покушај преузимања идентитета ВЛ ’Југославија‘ од стране тзв. Регуларне ВЛ ’Југославија‘, односно Регуларне велике ложе Србије, како је она данас именована”. Зато Ненезић одриче масонску легалност „регуларцима” и наводи да Велика ложа „Југославија” није 1993. променила име, већ је, по његовим речима, ,,тзв. Велика регуларна ложа ’Југославија‘ први пут регистрована као нова организација 1. јуна 1993. године.”

Ненезић тврди да је овдашњи раскол међу масонима био подстакнут и споља, укључујући и бројне стране обавештајне службе, као и делове разних домаћих тајних служби. 

У сваком случају, током прошле деценије су на раскол унутар српске масонерије утицали и спољни фактори, па данас на масонско првенство, уз Регуларну велику ложу Србије, претендују и истоимена Регуларна велика ложа Србије (Велики мајстор Чедомир Вукић), као и ложе у Србији које раде под заштитом Великог оријента Француске (један од оснивача прве ложе из овог система је Владимир Живуловић). Свему треба додати и Уједињене велике ложе Србије (старешина Владан Марковић), као и још неколико великих ложа, регистрованих као удружења грађана. У порекло њиховог настанка, као и већине поменутих, тешко је ући.

Слободан Кљакић

Коментари4
d4fb2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Добросав С. Грујић
"Тајно друштво"са Тахиром Хасновићем на челу. Овако срочен текст као да је написао сам Франц Кафка,само за српску употрбу.Иначе Србија има доста тајних друштава по глави становника,само јој фали "тахирово друштво".
Mihailo Zeremski
Slobodno zidarstvo na prostorima tzv.Jugoslavije staro je nekoliko vekova. U to vreme preplitali su se uticaji Velikih obijedijencija, Italije, Grčke, Ugarske, Nemačke Francuske Engleske. . . takvo stanje trajalo je i traje do danas.Mnogo je primera u istorijatu diskretnih društava da se nerado gleda na organizacije koje se stavljaju pod otvorenu "Zaštitu" bilo kje strane organizacije, pa ma ova poticala iz najprijateljskijih zemalja.Tako je i kod nas, nažalost .Od ovog problema proizilazi i pitanje regularnosti.Zašto bi na primer regularna bila V:.L:. koja se stavlja pod zaštitu Engleske, a neregularna ona V:.L:. koja radi pod zaštiom Francuske.Često se na ovakvim pitanjima lome koplja , a kopljanici postaju veći katolici od Pape.Setite se, da ne zvučim tragikomično i samog Blagoja Adžića, koji je dozvoljavao mogućnost višepartijskog sistema-ali u okviru Komunističke Partije.U Srbiji postoje i rade Obijedijencije poput VNLS VMLS I Velike lože Vojvodine i tako će verovatno i ostati
С и М
Могло би се говорити о демократији старогрчког типа и структури неформалне власти кроз "усмеравање" оне само формалне, да није строге хијерархије и уског круга одлучивања. У нашим условима то само појачава разједињеност и учвршћује једновлашће.
Тајно подређивање, јавна штета и приватна корист?
Кад би се ови људи преко тајних веза са светским моћницима, упркос неупоредивости снага, бескомпромисно држали закона и опредељења већине у Србији у неманипулисаној и реалној демократији - то би имало бар нешто оправдања (мада не и смисла) у постојећој договорној политици паралелних власти "елите". Нажалост новац, лични интереси, лош карактер, каријеризам итд. то чине апсолутно немогућим сем код ретких појединаца - па и онда подложно личној перцепцији, моралним и верским приоритетима и политичкој опредељењности. У стварности деформација демократије у малој земљи и прејак утицај посебних интереса, домаћи и страних, резултира да негативни ефекат за нацију у целости далеко превазилази уско локализоване користи дружељубља. За добротворни рад довољно су широке јавне могућности. Горе од створене опште зависности и углавном веома штетна за заједницу је тајна подређеност неких домаћих фактора кроз искључиво или паралелно чланство у страним ложама.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља