уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Бекство од одговорности

Аутор: Бојан Јовановићчетвртак, 22.07.2010. у 22:00

Наше реално веома неповољно друштвено стање погоршава понашање функционера који се управо у тренутку очекиване самокритичности због лоших резултата самохвалисаво оглашавају својим фиктивним успесима. Изневерена очекивања су показатељ још увек живог колективног осећаја за одговорност али и незрелости друштва да искаже јасан однос према онима који упркос неуспеху настављају да раде дотадашњи посао. Између тог осећања и одсуства механизма одбране колективних интереса отворило се поље за поступке којима се уместо понуђене оставке истичу сопствене заслуге.

Премда спадају у велику већину грађана који разликују успех од неуспеха, неуспешни појединци се не понашају у складу са тим знањем. Пред страхом од последица признатог пораза, они беже од одговорности, а искуство пораза оспоравају и приказују на супротан начин. Толерисањем таквог понашања колектив помера границе моралне осетљивости ка стању отупљености у којем је од појединаца узалудно очекивати да признају свој неуспешни мандат, понуде оставку и одговорно руководеће место препусте другом.

У бројне антологијске примере оваквог понашања спадају и недавне изјаве актуелног министра здравља. Након хапшења директора Института за онкологију оптуженог за корупцију и новинских написа о несавесном лечењу пацијената давањем повећаних доза цитостатика, огласио се и ресорни министар да на основу извештаја своје комисије демантује ове оптужбе.

Показало се, међутим, да су текстови о тровању пацијената својеврсна метафора за несавестан однос према оболелима, а да је у акцији ,,Краба” откривен само врх леденог брега негативних појава које здравство чине једним од најболеснијих делова друштва.

Непримерено слободан и несанкционисан уплив произвођача и трговаца лековима на лекаре очигледно не брине актуелног министра иза чијих се речи о поштовању стандарда у процедури лечења скрива једна друга реалност која поставља питања одговорности и оставке за такво стање.

Та питања се отварају и након учешћа наше фудбалске репрезентације на минулом свеском шампионату у Јужној Африци. На основу важећих критеријума успешности јасно је да је репрезентација Србије, заузевши последње место у групи и не квалификујући се за даље такмичење, доживела фијаско. Међутим, бранећи се од оправданих критика због неуспеха, савезни селектор је покушао да учинак репрезентације оцени мерилима уметничког клизања на леду, па је лепотом јалове игре настојао да оспори реалне чињенице. Оне утолико губе на значају уколико се неким другим улепшаним сликама замажу очи јавности и побегне од одговорности за учињено да би се наставио дотадашњи одговоран посао.

Чини се да овакво понашање већ добија забрињавајуће обрисе једног обрасца који се може довести у везу са искуством недавне прошлости, али чији су корени знатно дубљи и сежу до препознатих психолошких механизама самоодбране. У нашем сећању још није избледело обележје Милошевићевог владања заснивано на бескрупулозној манипулацији поразима који су проглашавани победама. Међутим, дубљи корени оваквог понашања потичу из тежње за порицањем реалности, а појединац који се осећа угроженим настоји да се одбрани негирањем чињеница. Иако спада у примитивне механизме одбране, овакав начин може бити и успешан у бекству од одговорности.

У нашим околностима овај модел понашања је и последица неизвршене лустрације и олаког аболирања одговорних и криваца за привредно уништавање Србије деведесетих година и неодговарајућег односа према профитерима који су управо у време општенародног осиромашења нерегуларно стекли огромно материјално богатство. Уместо демократске, грађанске и правно уређене успостављена је партократска држава у којој посланици, одборници и функционери одговарају за свој рад првенствено партијским одборима и шефу странке. У оваквим неповољним економским, друштвеним, културним и политичким околностима одговорност и оставка су изгубиле значај који бисмо данас хтели да им дамо. Зато су очекивања да се спонтано успоставе институционалне и моралне претпоставке одговорности које би чиниле нормалним подношење оставке једна од илузија чија снага показује нашу немоћ промене менталитета неодговорног понашања и порицања реалности оличеног у актуелном обрасцу који се идентичним појединачним поступцима само потврђује.

 Етнолог, научни саветник Балканолошког института САНУ


Коментари7
0f092
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa Dukic
Cene lekova su ponekad i vise od 10 puta skuplje nego u EU. Nije li sramota da najugrozeniji placaju neefikasnost u snabdevanju lekovima. Volkswagen i Skoda izbacili na trziste uz pomoc AUDIa motore od 1,2l koji automobilima prelaze 29 km po litru dizela. Kada cemo se okrenuti savremenim trendovima u EU i poceti racionalno i humano da razmisljamo. Pozdrav emigrant i patriota Nebojsa Dukic
velizar Vesicf
G.Jovanovicu,Vas clanak je vise nego dobar-cudime da je u opste objavljen,pa da se nadovezem,mislim vlada je dobila podrsku -nije vazno odkoga,pa se po vasem vidjenju i tako ponasa,sve dok ih jednom neko na zabci sa trona.Narod je vestim manipulacijama.sa veoma usoesnim psiholoskim trikovima toliko "Obradjen" da prihvata svaku glupost=obmanu.Na opstu zalost naroda Serpskoga pojavi se jedan clanak koji pogadja u srz problematike,pitanje je ko ce ga citati,i kako razumeti.Moja zamerka ,ne licno vama vec svim intelektualcima koji nesto za ovaj narod pretstavljaju,i za koje zna-poznaje od nekud,sto bar do sada doprinosi onih od kojih se nesto ocekuje,i sto bi im bila i moralna duznost su vise nego skromni-Zasto ?indolencija?neko ne zeli da se o tome u tom stilu javno pise?Strah?Hiljade kojekakvih bezvrednih,manipulisanih clanaka u novinama!!Pokrenite siru inicijativu o moralu koja bi mozda pogodila i neke vase kolegene ne za skolske potrebe vec konkretnije-primenlji da narod razume sve.
vana lazarevic
Krajnje je vreme da se, ako gradimo demokratsku *citaj naprednu drzavu, trazi odgovornost od svih koji zive od naroda. Sramota je da se oligarhija toliko otudjila da joj ne pada napamet ni da se izvini onima od cije muke tako lagodno zivi u iluziji samovaznosti .
Milan Budimčević
Problem je što u Srbiji niko neće da bude prvi koji bi podneo ostavku nakon evidentnog neuspeha. Svako se pita "a zašto baš ja", uključujući celokupan narod koji potpuno isto razmišlja ("zašto baš ja da budem tehnološki višak kada može snajka da sredi preko njene kume da ostanem"). Kakav narod, takva i elita. Nemojmo da se zavaravamo da je narod išta bolji od političara.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Za pocetak predlazem da sva ministarstva postanu odgovorna za poslove iz svog resora, a ne samo nadlezna. Na primer, ministarstvo nadlezno za poslove zdravlja bilo bi ministarstvo ODGOVORNO za poslove zdravlja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља