среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 13.06.2010. у 22:00 Саша Јанковић

Приватност на провери

Актуелни Предлог закона о електронским комуникацијама, који Народна скупштина разматра по хитној процедури, као новост у нашем правни систем уноси нешто што Европска унија тражи од својих чланица – сви оператори телефоније и Интернета дужни су да и до две године „задржавају”, односно чувају све податке о комуникацијама свих својих корисника. За сваког појединачног телефонског или интернет претплатника бележи се и електронски складишти с ким је, када, колико дуго, с чиме и, ако је веза била мобилна – одакле комуницирао.

Ти подаци очигледно задиру у приватност грађана и њихове преписке (ако је за то потребан правнички доказ, видети нпр. случај „Копланд” против Велике Британије пред Европским судом за људска права и многе друге), а она је заштићена националним законодавствима, Европском конвенцијом о заштити људских права и слобода (члан 8) и другим обавезујућим међународним документима. Да би задржаним подацима приступили, полиција, тајне службе и разни други органи у различитим земљама морају, у складу са својим унутрашњим правним поретком који не сме ићи испод међународно обавезних стандарда људских права, прибавити одлуке различитих органа (ти стандарди, иначе, не тичу се само тога ко даје одобрење, већ и низа других околности). Одобрење или одлуку негде даје министар надлежан за рад тајних служби односно полиције (Мађарска), негде други орган или функционер, а негде унутрашњи прописи дозвољавају да то учини руководилац службе или полиције, па чак и локалне (Велика Британија).

У неким земљама, међутим, а такве су Словенија и Србија, унутрашњи правни поредак захтева да одобрење за задирање у приватност писама и других средстава општења мора дати нико други до СУД (члан 41. нашег Устава). Сви закони морају бити сагласни највишем правном акту, али Предлог закона о електронским комуникацијама ипак предвиђа да ће се задржаним подацима о оствареним и неоствареним везама приступати не на основу одлуке суда, већ у складу са законима који регулишу рад полиције и тајних служби. Ти закони, међутим, своје одредбе о обавезности одлуке суда при задирању у приватност изричито везују само за приступање садржини комуникације, а не и подацима који се по Предлогу закона о електронским комуникацијама прикупљају и чувају. Тако би закон о електронским комуникацијама и закони о службама и полицији, примењени у „садејству”, омогућили да БИА, ВБА и полиција, када то њихови шефови одлуче (а шефовима „њихови” закони дају право да то овлашћење пренесу још ниже), могу у свако доба проверити, и то годину дана уназад, с ким је ко, одакле, када и чиме телефонирао, размењивао мејлове, слао поруке... При томе за увид у нашу приватност, упркос изричитој одредби Устава, неће морати да траже дозволу ни од суда нити од било кога другог, нити да икоме образлажу потребу за тим.

Тема се тиче сваког од нас, али.за разлику од високо развијених земаља, где стручњаци из различитих друштвених области уз велику пажњу заинтересоване јавности жустро расправљају о тренду све дубљег захватања у приватност, код нас је она маргинална. Сем појединаца из науке и организација за људска права или, интересантно, организација блиских цркви, нема ни покушаја озбиљније дискусије о последицама свакодневног сужавања приватног у нашим животима.

У Великој Британији тренутно више од десет владиних агенција има право приступа задржаним подацима о комуникацији грађана. Док већину у сектору безбедности то ни најмање не забрињава (пре би се рекло – радује), председник Европске полицијске конфедерације Хајнц Кифер истиче да криминалци и терористи релативно лако налазе начине да избегну хватање у мрежу задржаних података, те да је њихова практична корист несразмерно мала у односу на уложени напор, средства и време. Истовремено, задржавање и праћење тих података омогућава владама и појединцима да лако идентификују чланове различитих социјалних група, не нужно терористичких, већ и политичких или интересних. Познаваоци тврде да се аналитике тајних служби у великој мери ослањају на механизме масовног надзора какве пружа свеопште задржавање података о електронској комуникацији.

Нико не може тврдити да ће тајне службе и полиција у Србији данас системски злоупотребљавати могућности које ће им пружити закон о електронским комуникацијама ако остане у предложеном облику (о томе видети извештај заштитника грађана о превентивној контролној посети БИА, доступан на званичним веб сајтовима оба државна органа), али појединци у полицији и у службама, па ни у врховима власти, сасвим сигурно не могу одолевати искушењима без изузетка – људска природа једноставно није непорочна. Све државе теже да повећају ефикасност својих безбедносних апарата. Али демократски зреле и друштвено одговорне политичке елите истовремено јачају институционалне механизме контроле. Бенџамину Френклину се приписује изрека – онај ко жртвује мало слободе за мало безбедности, не заслужује ни једно ни друго и пре или касније остаје без обоје. Ако амандмани на закон о електронским комуникацијама које је заштитник грађана предложио надлежном одбору парламента не буду прихваћени, неће бити крај света. Али приватност свих нас, не само терориста и криминалаца, већ сваког ко користи телефон и Интернет, биће много рањивија него што би то по нашем Уставу, али и лекцијама из живота, смела бити.

Коментари6
87642
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Љиљана Ј.
Пазите када идете у БЦ. Велики брат вас посматра.
Гоца Сликарка
Толико је напредовала наука, да ће моћи да вас провера ко год хоће.
Ljiljana
Nije valjala neka OZNA,UDBA,KOS,Tito diktator itd,itd....A vidi sada,pod nadzorom si 24 sata i prate te preko cipovanih licnih karata,biometrijskog pasosa,interneta,mobilnog,debitnih i kreditnih kartica....Jel to sloboda ili svojevrsna diktatura?A mi pricamo o nekoj demokratiji!Svasta!I opet, nikad vise kriminala,a kriminalcima i pored svega, ne mogu da udju u trag!
Mirkon
Moguce da je bio Thomas Jefferson: "Ko zarad komfora dozvoljava da izgubi slobodu ne zasluzuje ni komfor ni slobodu". U stvari, ostace bez oba... Totalitarizam ce se uvek zloupotrebiti i od toga treba bezati.
Deda Evropjlanin
Ja mislim da se vi mladi gospodine zanosite ljudskim pravima i nekakvoj zastiti privatnosti.Dokazi su jednostavni: omdusman ste jedino vi sami, to znaci institucija per se,"lopovi'su vam obili kancelariju odneli dokumentaciju, niko nista ne ferma u drzavi Danskoj.Najbolje je da podnesete ostavku dok se ne pojavi ozbiljna i odgovorna drzava- ovako samo pomazete sminkeraju!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља