уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:16

Страх од губитка стана

Аутор: Саша Марићчетвртак, 28.01.2010. у 22:00

Више од 70.000 грађана Србије успело је да у последњих неколико година до крова над главом дође путем банкарских стамбених кредита. И поред тешкоћа и глобалне беспарице, сваком је ипак слађе да банци плати месечну рату за живот у свом, него да новац „крцка” за кирију у туђем стану. Како се ови кредити дуго отплаћују тешко је предвидети све тешкоће на мучном, кривудавом и дугом путу отплате. Последњи пример турбуленције динара на доле, чиме је рата кредита узетог у еврима аутоматски поскупела добар је пример (не)предвидивих ситуација.

Међутим, ако је веровати најновијим подацима Удружења банака Србије, када су у питању наши грађани редовност у отплати највећа је управо код стамбених кредита. Цифре су јасне: кашњење у отплати рата мање је од један одсто укупмног броја одобрених стамбених кредита!

Другим речима, кредитни дужници свесни су да са отплатом стамбеног кредита нема шале и да је улог у случају неплаћања рата велики. Могућност губитка стана снажан је мотив да се уговорене обавезе измирују на време. Дисциплину грађана потврђује и Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије:

Овде је доцња мања од један одсто, али то је сасвим разумљиво због могућег активирања хипотеке. Код стамбених кредита је и најмањи износ кашњења.

Банке и нису тако сурове када је реч о онима који не измирују обавезе. Наш саговорник каже

– Није интерес банке да одмах по сваку цену изврши наплату и „угуши” клијента већ да изнађе решење у обостраном интересу. Наравно, ако решења ипак нема, а ако су грађани у питању, онда се активирају механизми осигурања, меница или хипотека у крајњем случају – појашњава Дугалић.

Према његовим речима последњих месеци је приметан пораст тражње осталих кредита – али највише кредита за рефинасирање, што опет пуно говори о томе да грађани покушавају да умање своја месечна задужења .

И у Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита (НКОСК) нуде слично појашњење на питање шта се дешава у случају када клијент престане са сервисирањем кредита банци.

Банка у оваквим ситуацијама а у договору са клијентом може на одређено време да одложи рок отплате кредита, то јест да предложи његово реструктуирање. У договору са клијентом банка се опредељује за овакав вид решења када се установи да клијент само привремено није у могућности да на време измирује своје обавезе око отплате кредита, али да ће у скорије време поново бити платежно способан. Међутим, уколико банка и клијент не постигну договор око одлагања рока отплате кредита односно реструктуирања, односно ако клијент и након одлагања рока отплате настави да неуредно испуњава обавезе према банци, спроводи се продаја непокретности у поступку предвиђеном одредбама Закона о хипотеци или Закона о извршном поступку. После тога се из средстава остварених продајом непокретности намирују потраживања банке и РС уколико је у питању субвенција.

-----------------------------------------------

Критичнo између четврте и седме године

Тешко је наћи прецизан податак о броју одузетих некретнина због неизмиривања кредитних обавеза, али незванично, провејава бројка од око 60 станова. Банке нерадо излазе са оваквим информацијама, и стиче се утисак да се сви актери стамбеног зајма труде да до последњег чина и не дође. Разлози за нередовну отплату углавном су смањена примања, кашњење плата, губитак посла, повећање вредности евра и швајцарског франка за које су везани стамбени кредити. Експерти напомињу да критични период у отплати стамбеног зајма наступа између четврте и седме године.


Коментари1
e3c0c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Марко
Одржавањем високе цене квадрата становништво се условљава да узме високе суме кредита чиме се трајно слаби куповна моћ и потрошња и тако дугорочно слаби привреда.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља