недеља, 24.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,33	96,91	96,62
	108,81	109,47	109,14

Аутор: Бранка Васиљевић

Београд

17.09.2020 у 16:15

Лабудови и даље умиру у каналима на левој обали Дунава

Број угинулих лабудова у каналима на левој обали Дунава повећава се из дана у дан. Осим оних 14 који су у последња два месеца нађени у Јојкићевом дунавцу, у претходна три дана у каналу Визељ откривена су још четири мртва лабуда. Овим ударци на животну околину изгледа нису завршени. Откривен је и помор рибље млађи у каналу који гравитира Галовици, а пецароши су у Дунаву, узводно од Београда, приметили и већу уљну мрљу. – Два угинула лабуда откривена су у понедељак у каналу Визељ. Њих смо упаковали у пластичне вреће и предали „Ветерини Београд”. Они ће их проследити даље надлежнима да се уради обдукција и утврди о чему је реч. И јуче смо на Визељу, на око пола километра даље од оних пронађених у понедељак, открили остатке два лабуда. Нисмо сигурни шта се дешава. Плашимо се да није можда

Београд

16.09.2020 у 16:13

Црква Светог Димитрија поново плени Гардошем

Земунско гробље је споменик културе и почивалиште на коме су свој мир нашли припадници више конфесија. На православном делу гробља изгледом доминира и плени јединствен храм. Посвећен је Светом великомученику Димитрију, али многи га знају под именом Харишева капела. Изградио ју је богати трговац Григорије Хариш по завештању супруге Марије, а смештена је у срцу храма. Годинама је црква била препуштена зубу времена – пропао јој је кров, ољуштила се фасада, зидови у унутрашњости поцрнели од дима свећа… Сада је храм потпуно реконструисан, а најважнији радови завршени су недавно. Тако је црква на врху Гардоша поново заблистала после више од 140 година. Обнова Харишеве капеле, односно Цркве Светог великомученика Димитрија, почела је пре око три године. Средства за један део радова

Београд

15.09.2020 у 13:11

Опет помор лабудова у Јојкићевом дунавцу

Јојкићев дунавац који се протеже од Крњаче ка Борчи у дужини од око шест километара постао је, изгледа, место изумирања лабудова. Откривено је седам мртвих лабудова, шест младунчади и један одрасли мужјак. Остала је жива само једна лабудица. Ово је за последња два месеца други пут како у овом рукавцу Дунава викендаши и суграђани који овде имају кућице проналазе мртве птице и рибе. И средином јула у Јојкићевом дунавцу је откривено седам мртвих лабудова, већи број патака и извесна количина рибе. И сада је на једном месту пронађена угинула патка. – Шта је узрок угинућа птица прошлог пута, али и овог остало је непознато. Прошлог пута вода у Јојкићевом дунавцу била је готово црна, осећао се непријатан мирис, због чега смо помислили да је дошло до квара на колектору. Али када су радници

Београд

11.09.2020 у 08:41

Изгорела специјална машина и кућни апарати

Последње екипе ватрогасаца напустиле су магацин оператера СЕТ рециклажа у комплексу некадашњег „Трудбеника”, на Сланачком путу 26 који је у уторак изгорео у потпуности. Ватрогасци су два дана контролисали овај објекат у коме се рециклирао електроотпад, како би спречили евентуално ново избијање пламена. Сада су се створили услови да инспектори прегледају и утврде како је дошло до пожара. Према првим, незваничним информацијама, ватру је изазвало паљење разводног ормара и то после укључивања машине за прераду електронског отпада. Да ли је ово и прави узрок биће познато после истраге. Овај простор, осим екипе Градског завода за јавно здравље која је исте вечери мерила квалитет ваздуха због велике количине дима, обишао je и републички инспектор за заштиту животне средине. Он је прегледао

Београд

10.09.2020 у 10:46

Изгорео објекат за рециклажу – ветар прочистио ваздух

Дрво, пластика, уље, картон… горели су у магацину на Сланачком путу 26 на Палилули где је прексиноћ око 19 часова избио пожар. Од сагоревања ових продуката црнело се небо изнад Вишњице па се тај дим видео из готово свих делова града. Због овог пожара интервенисала је и мобилна екотоксиколошка екипа Градског завода за јавно здравље, а јуче је овај део некадашњег комплекса „Трудбеника” где је горео Центар за рециклажу обишао и Републички еколошки инспектор. Ипак, према мерењима екотоксиколошке екипе, није било значајнијег загађења ваздуха. Како сазнајемо благо су биле повећане такозване суспендоване честице у ваздуху и то у најразбукталијој фази пожара, али је ситуација јуче ујутро била мирна, јер је ветар прочистио ваздух. На терену су јуче и даље били ватрогасци. Пожар јесте био

Београд

09.09.2020 у 18:10

Канали у Врбовском пуни отпада из штала

Два канала за одвод воде у насељу Врбовско, у дужини од приближно девет километара, потпуно су загушена стајњаком тако да се ових дана на отвореном врши ферментација. Мирис у близини тих канала је несносан, али оно од чега страхују многи еколози јесте да би та отпадна шталска вода измешана са стајњаком могла да доспе до Централног канала коме гравитирају сви остали на левој обали Дунава. Тако би отпаде воде могле да се улију у Визељ, Каловиту, Себеш, Сибницу… и направе праву еколошку катастрофу. – Овај проблем постоји дуже време, али је сада ситуација кулминирала јер стајњак нема где да одлази због чега су у компанији „Ал Дахра”, у чијем су сада власништву штале, прокопали каналиће и стајњак усмеравају у оближње њиве под сојом и кукурузом. У тим каналима се врши ферментација стајњака

Београд

08.09.2020 у 18:15

Пчеле се скућиле у кутији за ролетне у стану

Није важно да ли је антена, фасада, врх дрвета, аутомобилска гума... Битно је да је место сигурно и здраво да би се пчела скућила. А један потпуно необичан дом, на четвртом спрату зграде у Улици др Александра Костића и то у кутији за ролетне, нашао је рој пчела. Сасвим случајно открили су их станари – студенти који су данима слушали необично зујање. Обавестили су родитеље који живе у унутрашњости, а родитељи стручњаке из Београдског удружења пчелара. – Ово није први пут да се сусрећемо са оваквом ситуацијом. У кутијама за ролетне налазили смо их и претходних година у више наврата у скоро свим деловима града. Недавно смо сличан случај имали и на Бањици. Када је реч о Улици др Александра Костића, ту смо открили рој у коме је било око 20.000 пчела, али је било и меда. На основу боје саћа

Београд

07.09.2020 у 08:55

Аде и острва кроз историју

Струје београдских река откривају, али и крију једиствена речна острва. Осим најпознатијих – Аде Циганлије, Аде Међице (Занога) и Великог ратног острва, у токовима Саве и Дунава сместило се још десетак сакривених пешчаних места. Међу њима су Јоцина ада (некада Челинска), Скељанска, Баричка, Остружничка, две Прогарске, Кожара (Чапља), Црвенка (Червенка), Бељарица, Парадајз острво, Грочанска ада... Испод Пупиновог моста угнездиле су се две адице, али оне још нису „крштене”. Кроз историју, аде су мењале своје намене али и имена, а о томе прича Видоје Голубовић, хроничар Београда. Ада Циганлија – острво у спомен Келта и Цигана Први део имена Ада Циганлија „дугује” Турцима, јер у преводу са турског ада значи острво. Порекло другог дела назива до данас није потпуно решено. Део

Београд

04.09.2020 у 18:00

У ишчекивању решења проблемa са сплавовима

Последњих година међу места у врху туристичке понуде света Београд је сврставао, свидело се то некоме или не, ноћни провод на сплавовима. Због лудих ноћи на рекама у престоницу су свраћали туристи из целог света, а и Београђанима су сплавови постали омиљена места за провод, али и за дневни предах. Великом броју суграђана, ипак, рад сплавова загорчао је живот. Бука и гласна музика до дубоко у ноћ знали су да ремете сан Новобеограђанима и житељима Старог града и Савског венца. Ти објекти различитих габарита и изгледа начичкани су на обале Саве и Дунава, а многи од њих су заклонили и поглед на град. Како би се овај вишедеценијски проблем решио започета је израда плана места за постављање плутајућих објеката. Недавно је и Секретаријат за привреду побројао оне угоститељске објекте на води који

Београд

03.09.2020 у 10:00

Амброзија у најактивнијем периоду

Они који су алергични на амброзију последњих дана не могу да дишу, нити очи да отворе како треба. Гушење, запушен нос, кашаљ, кијавица, али и исцрпљеност због ових тегоба, многе спречавају и да своје радне обавезе извршавају на ваљан начин. Оваква ситуација не чуди, јер је само прошле седмице у престоници број поленових зрна амброзије био од три до пет пута већи од прописаних граничних вредности. Горња граница броја поленових зрна је 30, а претходне седмице у појединим данима регистровано их је и по 480. Ове седмице стање је још горе, каже Мирјана Митровић Јосиповић, координатор за праћење алергена у Агенцији за заштиту животне средине, али ће се тачан број поленових зрна ове опасне алергене биљке знати следећег понедељка. Тада се сумирају сви резултати мерења у претходних седам

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Бранка Васиљевић

24.01.2021 у 20:00

Нема светла на крају тунела

24.01.2021 у 20:00

Војска је и оружана сила дипломатије

24.01.2021 у 19:49

Естонија добија прву премијерку

24.01.2021 у 19:30

Сукоби полиције и демонстраната у Амстердаму и Ајндховену

24.01.2021 у 19:00

Мукотрпно чувамо српски идентитет у Црној Гори

24.01.2021 у 19:00

Бирала сам измеђе две лепе ствари у животу