понедељак, 19.04.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,21	117,91	117,56
	97,96	98,55	98,25
	106,19	106,83	106,51

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

11.04.2021 у 20:00

Повољни зајмови за уштеду енергије

Најава повољних зајмова за енергетску ефикасност, односно за замену прозора и изолацију обрадовала је нашег читаоца који би на тај начин да смањи рачуне за грејање на гас куће у Војводини. Прозоре за сада не би мењао, већ би радио изолацију за шта планира да потроши 200.000 динара. Како каже за његове године и примања није већа инвестиција. За зајам који би отплаћивао шест година, по камати од пет одсто, рата би му била око 3.200 динара месечно што сматра прихватљивим. Стамбени објекти у Србији су енергетски неефикасни и добар део утрошене енергије „исцури” кроз лоше прозоре. За „поправку” добијамо помоћ од међународних финансијских институција и захваљујући томе замена прозора и врата и изолација кућа постаје исплативија у краћем року. Управа за енергетску ефикасност имаће ове године

Економија

03.04.2021 у 21:25

Корона срезала профит банака за трећину

Банкарски сектор Србије пословао је у години короне са профитом, али ни изблиза оноликим као претходних година. Банке су 2020, пре опорезивања, зарадиле 46,1 милијарду динара што је око 390 милиона евра. Годину дана раније профит им је био 67,7 милијарди динара, такође пре опорезивања, што је износило око 573 милиона евра. Прерачунато, профит им се суновратиo за чак 32 одсто. Подсећања ради, у 2018. години банке су зарадиле око 600 милиона евра и то после опорезивања. На списку банака које су пословале са профитом нема никаквих изненађења. Интеза је задржала лидерску позицију са зарадом од 9,5 милијарди динара која јој је смањена за 23,1 одсто у односу на годину раније. На другом месту је Уникредит са зарадом од 5,3 милијарде динара и падом профита од 35,52 одсто. На трећем су

Економија

01.04.2021 у 21:04

Зараде расле и у прошлој години, упркос корони

Пандемија вируса у 2020. години није нашкодила зарадама у Србији, односно није утицала на то да оне буду ниже. Штавише, оне су повећане за читавих 9,4 одсто у односу на 2019. и износиле су 60.073 динара у просеку што је око 511 евра. Раст зарада запослених у јавном сектору био је сасвим известан, јер је њима држава повећала плате за 10,6 одсто. Међутим, раст плата био је снажан и код других запослених, оних ван јавног сектора и износио је 9,1 одсто. Расле су плате и код предузетника за 10,5 одсто. Шта је разлог расту зарада од безмало десет одсто када је привреда, фигуративно речено, посртала под теретом епидемије што је довело и до привредног пада од један одсто? Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду каже да је највећи део раста последица пренетог нивоа

Економија

28.03.2021 у 12:42

Мали акционари непожељни у српским компанијама

Мали акционари непожељни су у српским компанијама и банкама. Њих више нема у АИК банци, „Сојапротеину”, Ветеринарском заводу, „Галеници”, зависним предузећима „Енергопројект холдинга”, „Имлеку”, „Бамбију”, Чачанској банци, „Ваљаоници бакра”, „Јафи”, „Умки”, „Авала Ади” и бројним другим фирмама... Последњи случај који то потврђује је Комерцијална банка. Садашњи власник, Нова Љубљанска банка (НЛБ), која је у власништву инвестиционог фонда, жели да газдује са свих 100 одсто акција. То је јасно из недавно објављене понуде за преузимање папира од малих акционара у чијем је поседу 16,77 одсто капитала. Када 9. априла буде окончан рок за депоновање акција знаће се који проценат власништва су придодали оном купљеном од државе од 83,23 одсто. Већински власници не постају стопостотни

Економија

26.03.2021 у 22:00

Програмери по зарадама у врху – пилоти скинути с трона

Просечна плата у Србији 2020. износила је око 60.000 динара или 511 евра, а од просека, наравно, има одступања и навише и наниже. Прошле године лидери по примањима били су програмери са просечном зарадом од 158.493 динара. Не само да су били водећи по висини, већ вероватно и по расту зарада за годину дана од читавих 24,3 одсто. Програмери су лане с трона скинули пилоте који су 2019. зарађивали више од њих. Запослени у ваздушном саобраћају 2020. у просеку су зарадили 154.413 динара што је чак 12,3 одсто мање него у 2019. години па је сасвим извесно да је за пад зарада крив мањи обим посла због епидемије вируса корона. У врху лествице по платама је и производња дуванских производа где је просек 127.222 динара. У прерађивачкој индустрији, којој припада и дуванска, просек примања је 52.814

Економија

24.03.2021 у 21:22

Највеће плате у Београду, најмање у Бојнику

Просечна нето плата у Србији у 2020, кад се посматра свих дванаест месеци, износила је 60.073 динара (или, прерачунато, 511 евр)а и била је за 9,4 одсто већа него 2019. године.. И тада су највише плате биле Београђана, али овог пута најмање плате нису биле житеља Сврљига, већ Бојника. Запослени у престоници су, у просеку, зарађивали 74.311 динара, а житељи Бојника 41.818 динара, показују подаци званичне статистике. У погледу висине зарада Београђана поредак је непромењен у односу на раније године. Највиши просек зарада имали су житељи Врачара – 97.917 динара, затим становници Новог Београда, који су кући носили 94.858 динара, следе они са Старог града с платом од 93.549 динара. На четвртом месту по висини зараде у Србији су становници Савског венца, с просечном платом од 86.637 динара,

Економија

17.03.2021 у 22:00

Снажним мерама Србија је ублажила утицај кризе на економију

Подржаћемо Србију у опоравку од ковид кризе. Обезбедићемо средства како би се наставило кредитирање малих и средњих предузећа у еврима, а све више и у динарима. Такође, финансираћемо инвестиције домаћих и страних компанија из приватног сектора које доприносе стварању нових радних места, доносе у Србију нову, зелену технологију и подстичу коришћење домаћих истраживачких и инжењерских талената. То ће бити пројекти попут улагања у обновљиве изворе енергије, увођење градског превоза на електрични погон, обнављање јавних и стамбених зграда како би се побољшала енергетска ефикасност, увођење паметних струјомера, даља модернизација инфраструктуре и функционисања железничког и путног саобраћаја, каже у интервјуу за наш лист Одил Рено Басо, нова председница Европске банке за обнову и развој (ЕБРД)

Економија

16.03.2021 у 21:01

И убудуће ниске камате на задуживање

Главне светске банке спречавају раст цене капитала, па ће новац и даље остати јефтин, то јест камате на задуживање и убудуће ће бити ниске. То најпре важи за Европску централну банку (ЕЦБ), чија се политика нас највише тиче, јер је пре неколико дана најавила повећање куповине обвезница у наредним месецима. То је, према мишљењу стручњака, корак усмерен на спречавање уоченог преурањеног раста трошкова задуживања у 19-чланом монетарном блоку. Званичници ЕЦБ-а изразили су забринутост због повећања приноса на дугорочне дужничке хартије, оцењујући то као преливање утицаја из Сједињених Држава које очекују бржи економски опоравак. Еврозона је и даље у двострукој рецесији и економисти сматрају да није спремна за раст трошкова задуживања. Приноси на дугорочне државне обвезнице су порасли у

Економија

14.03.2021 у 22:00

Лоши зајмови не прете банкама

Проблематични зајмови нису претња банкарском систему, јер је њихово учешће у укупним кредитима на крају 2020. износило 3,7 одсто и у односу на крај 2019. ниже је за 0,4 процента, показују подаци Народне банке (НБС). То је за 18,7 одсто мање у односу на јул 2015. године када је почела примена Стратегије за решавање проблематичних кредита. Очигледно су два мораторијума у трајању од пет месеци заштитила дужнике и грађане и привреду. Пошто се пандемија наставља са свим својим последицама намеће се питање да ли ће ниво лоших зајмова остати на том обиму или може да дође до погоршања. С обзиром на то да је држава превентивно реаговала прошле године и да је спремила издашан пакет помоћи за ову сва је прилика да неће дозволити да и предузећа и грађани западну у тешкоће. Зоран Грубишић,

Економија

12.03.2021 у 22:00

НЛБ објавила понуду за преузимање преосталих акција Комерцијалне банке

Нова Љубљанска банка (НЛБ) објавила је и званично понуду за преузимање преосталих обичних акција Комерцијалне банке и целокупне емисије приоритетних акција. Информацију су објавили и Централни регистар хартија од вредности и Београдска берза. Понуда важи од јуче 11. марта, траје тачно 30 дана и завршава се 9. априла ове године. Да нови власник Комерцијалне банке намерава да предложи понуду за преузимање и акција од малих акционара овим власницима вредносних папира познато је још од средине фебруара када је словеначка банка обзнанила да намерава да упути понуду за преузимање и преосталих акција. Како је наведено сада, када је и званично објављена понуда за преузимање, НЛБ намерава да откупи 16,77 одсто акција што чини 2,82 милиона обичних акција банке. За њих нуди 3.315,47 динара по

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Јована Рабреновић

19.04.2021 у 08:15

Постављен споменик деспоту Стефану Лазаревићу

18.04.2021 у 22:08

Богдановић опет одличан, Атланта победила Индијану

18.04.2021 у 22:00

Милосрђе у политици не постоји

18.04.2021 у 22:00

Косово препуно илегалног оружја

18.04.2021 у 21:55

Русија протерује 20 чешких дипломата

18.04.2021 у 21:49

Тиодоровић: За празнике да не поновимо грешке из фебруара